Турци за козе

0001 Пију вино до два српска бана
0002 у Острогу, стару грађевину,
0003 једно ми је Јосиф архимандрит,
0004 а друго је војвода Јоване,
0005 па кад били у највише пиће,
0006 али младо момче допануло
0007 по имену Марковићу Веко,
0008 око њега три-четири друга,
0009 ев’ он њима божју помоћ зваше,
0010 а они му помоћ прифатили:
0011 "Добро си ни, Веко, долазио,
0012 јеси л’ чуо, је л’ ти ко кажева,
0013 кад с Никшић’ма вјеру уфатисмо
0014 па ни козе плијенише Турци,
0015 на божју не вјеру преварише
0016 и Петра ни слугу обранише,
0017 остаде ни зазор у Никшићах,
0018 а од нас се чета не покрену
0019 не би л’ турске донијела главе,
0020 ал’ догнали голема шићара
0021 и вратили жао за срамоту?
0022 Но чули смо, кажевали су ни,
0023 иду Турци уз питому Жупу,
0024 е да купе гроше и хараче,
0025 но ако си јунак од јунаштва,
0026 хајд’ отиди низ Бјелопавлиће
0027 те покупи једну чету малу,
0028 а води је у Сутјеску кршну,
0029 ту ћеш градске дочекати Турке,
0030 ма све бирај големе јунаке
0031 који могу посјећ’ и утећи
0032 и унијет рањенога друга,
0033 ноне купи калабалак другах
0034 да не буде хабер у Никшиће."
0035 Уз тај наук благослов му дају,
0036 пак с’ одонле момче подигнуло,
0037 а отиде низ Брда камена
0038 и све купи доброга јунака,
0039 поведе их уз планине горње,
0040 на Међеђе равно излазили,
0041 па је чета онђе починула,
0042 воде пила, љеба заложила.
0043 Отоле се чета подигнула,
0044 уминула Влашке Вухавице,
0045 док је дошла у кршну Сутјеску,
0046 око друма западоше путем
0047 те чекају Турке у Сутјеску.
0048 Чекаше их за четири дана
0049 докле им се било дојадило
0050 и нестало лахка брашњеника,
0051 неко вели: "Дома да идемо"!
0052 Неко вели: "Турке да чекамо"!
0053 Е ма Веко ријеч бесједио:
0054 "Пијте воду, а пасите траву,
0055 но чекајте у Сутјеску Турке!"
0056 Па дозива Баја сестричића:
0057 "Ну се јели у врхове прими
0058 те погледни Никшу бијеломе,
0059 дако видш од Никшића Турке."
0060 Итро га је момче послушало,
0061 а јели се у врхове прими,
0062 од Никшића уочио Турке
0063 па дружини брже кажевао,
0064 ал’ побрже низ јелу слетио.
0065 Запануше око друма пута,
0066 међу се су напуштили Турке,
0067 на њих сложни огањ оборише,
0068 неколике посјекоше главе,
0069 узеше им коње и оруже,
0070 још сјекоше да Тураках бјеше,
0071 но макоше с’ отле у планине
0072 и поточ се бјеше подигнула
0073 од Никшића и питоме Жупе.
0074 Сустигле се чете уз планине,
0075 ма се брани она чета мала,
0076 бранила се ка стотина другах
0077 док изиде на Сиљевац гору,
0078 ту је боја ш њима раздвојила,
0079 унијела главе и оружја
0080 и довела турске седленике.
0081 Тако дошли на Острог планину
0082 у Јосифа у острошка бана
0083 казали му што су почињели,
0084 преда њ мећу главе и оружје
0085 и биране турске седленике,
0086 а он њима вина и ракију
0087 па пребио прво за потоње,
0088 главе турске за козице брдске.