Туре варошанче и Преврачев Радоња

* * *


Туре варошанче и Преврачев Радоња

0001 Кује коња Туре варошанче
0002 У бијелу шехер-Подгорицу,
0003 Ђого му се ковати не даје,
0004 Ного ми је Туре говорило:
0005 "Што је, ђого, пуст му остануо!
0006 "Не кујем те да те препродајем,
0007 "Но да идемо, ђого, у Пипере,
0008 "У Пипере на село Стијену
0009 "На бијелу кулу војводину,
0010 "Да му вјерну заробимо љубу
0011 "По имену госпођу Јелену."
0012 Ма не вели Туре ако Бог да,
0013 Ако Бог да, ни помоћ’ му неће.
0014 Стаде вранац, те га потковао,
0015 Па се врану у рамена бачи,
0016 И Рибницу и Ливаде мину,
0017 И Морачу воду прегазили,
0018 Брзо дође на село Стијену
0019 Пред бијелу војводину кулу.
0020 Ал’ га виђе госпођа Јелена,
0021 Но јој Туре божу помоћ вика.
0022 Млада му је помоћ прифатила.
0023 Па је Туре за војводу пита:
0024 "Ђе ти је војвода Ивеза?"
0025 Јелена му ријеч говорила,
0026 Да су се земље саставиле
0027 А на станак с Бјелопавлићим.
0028 Јелени је Туре бесједило:
0029 "Изнеси ми у кондијер вина."
0030 Хитро га је млада послушала,
0031 Изнесе му у кондијер вина.
0032 Не кће Туре ни чашу ни вино,
0033 Но Јелену за бијелу руку,
0034 Гр је бачи за собом на врана,
0035 Па побљеже низ село Стијену,
0036 И ували преко Стрганице.
0037 Да је коме жалост послушати,
0038 Чудно цмили госпођа Јелена,
0039 Све кликује, не немаше кога.
0040 Докле Туре на Морачу дође.
0041 Ал’ се добар јунак нагонио
0042 Од Роганах Преврачев Радоња,
0043 Ловијаше рибу на удицу,
0044 Па бријегом од Мораче пође.
0045 Док Радоња на пећину дође,
0046 Али туре ђе гази Морачу.
0047 Вика Преврачев Радоња:
0048 "О Јелена, војводина љубо,
0049 "Уклони се по лијевој банди,
0050 "Укажи ми плећи од Турчина."
0051 Јелена се бјеше уклонила,
0052 А Радоња упали латинку,
0053 Те погоди на коња Турчина,
0054 Паде Туре у воду Морачу;
0055 На њега се јунак долетио,
0056 Уграби му главу и оружје
0057 И његова коња дебелога.
0058 И Јелени коња поклонио,
0059 А оружје себе оставио.
0060 Они глас по Пиперах дође,
0061 Пипери му шемлак учинише.
0062 И то било, здраво дружино!


Извор

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900., стр. 24-26.