* * *
[Туго, Радо, туге моје]
Туго, Радо, туге моје,
Све забраљам да те питам:
„Дође ли ти лудо, младо?“
„Ћути, момче, не питуј ме!
Сви дођоше, он га нема. 5
Отишеја на далеко,
На далеко, пусто Преко.
Закупија девет града,
У десети крчму пије.
На чашу му абер стиже: 10
Рада му се поздравила,
Жуту дуњу испратила.“
|
|
Певач, место записа и напомена
Доња Локошница
Референце
Извор
- Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 633.