Туговање српског печалбара у Америци
Преко мора с' оне стране свјета,
Србин нешто деља од дрвета,
сагулио кожу од јарета,
од кончета очупао струна,
још купио од тамљана гуња, 5
па од тога гусли направио,
а уз гусли пјесму саставио:
„Молим ти се општи створитељу,
цијелога света градитељу,
даруј мене ти твојега дара 10
и у срцу љубородног жара,
да покажем својим земљацима,
како живим у овим земљама,
као мјесец међу звијездама!
Ви да знате што ми 'амо знамо, 15
не б’ трчали сваки дан овамо!
Кад сам био на ту страну свјета,
и мене је нека жеља вукла
и у главу виша мис’о тукла,
доћи ’амо, накопати злата, 20
па се вратит на рођена врата,
али виђу да сам с’ преварио
и планове своје помрсио
и кајем се што сам учинио,
те лијепу Боку оставио, 25
а ломим се кроз ове планине
и кроз мрачне велике јамине!
Украј мене вазда свећа гори,
тело ми се са камењем бори,
руке раде нигда не патишу, 30
а груди ми жалосне уздишу,
јер су пуне дима отровнога,
од задаха праха бијелога!
Нећу више живјети овако,
да ћу отић у ђавољи пако! 35
Нема блага, среће, нити раја,
без овојега родног завичија!
Туђа земља калауза нема,
туђи људи, незнане су ћуди!
Аој данче, мој милосни рају, 40
ја сад одох своме родном крају!”
То изусти, гудало испусти.
