Туга (Душан Срезојевић)

Душан Срезојевић

Туга

Туга Писац: Душан Срезојевић

Опет пролеће, после једне зиме;

И васкрсава Земља, хладна, гола.

Затим, смрт опет завладаће свиме;

Па опет Живот, бујан, млад, без бола.

И тако вечно. Кроз простор времена

Вијуга једна узвишена пруга,

Час златна а час мрачна — траг свих мена

Прастаре Земље кроз столећа дуга.

Тако ја падам, подсечени кедар

Кад ме напусти победничка вера.

Затим се дижем, бодар, свеж и ведар.

Па опет пораз, упркос свих мера ...

И мене није стид што тако бива.

Али кад дође час последњи и кад,

Са тихом сетом пожутелих њива,

Са стазе вечне, завршене никад.

Напомене

Туга. — Бранково коло, 1910, XVI, 21, 325.

Извори

• ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.