Туга (Бојић)

Туга Писац: Милутин Бојић

* * *

                  ТУГА

Још су чаше пуне и море се лупа
И шума чемпреса месечином купа.

Са наших цигара лен се пламен згара,
Али нема звука са твога гитара.

Камо наше песме крај дима и вина?
— Остале су иза замрзлих планина.

Тамо где сад ветри смет до смета дижу,
Тамо наше мисли, наше песме стижу.

Зато ћуте усне, пуне речи тужних,
Јер их мрзну ветри са планина јужних.

Пирги (1916) В. Острво

---

Извор

• Сабрана дела Милутина Бојића, Књига прва, Поезија (1978), стр. 452

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 107 година.