Тројица

Тројица (Die Drei)  (1842)  Писац: Николаус Ленау, преводилац: Милорад Митровић

По прошлој битки, што кобна би,
Лагано јашу витеза три.

Из тешких рана кључа им крв,
И коњи њуше шезину стрв.

Низ седла, узде, крв капље та,
И собом спира пену и пра.

И коњи миле, корак им тих,
А крвца лопи са страна свих.

Стегнути чврсто у један ред,
На друга друг се наслања блед.

Они већ слуте свој удес скор,
И тужно воде међ собом збор:

„Девојче цветак дома ми цва,
„За то ме кињи смрт рана та.”

„Ја имам блага, дворе и врт,
„И сад ће овде снаћи ме смрт.”

„Ја ништа немам, пуст ми је свет,
„Ал’ ипак жалим што морам мрет’.”

А у том часу ту више њи’,
Весело круже јастреба три.

И већ их деле, кричућ на ма:
„Тог ћеш ти јести, тог ти, тог ја.”

Извор

• 1898. Звезда, породични лист. Година друга, број 2, стр. 9.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.