Томановић Живко
0001 Фала Богу, чуда великога!
0002 Како викну Томановић Живко
0003 Баш на расвит зоре од истока
0004 На широко Гацко поље равно
0005 Под Орлину високу планину,
0006 Живко викну ка да соко крикну:
0007 "Чекајте, се, турске буљубаше!
0008 "Ево вама Живко на оџаке,
0009 "Око мене друга три сторине
0010 "Све бирана мрка Црногорца;
0011 "Ево земан и вријеме дође,
0012 "Да плаћате моје достојање,
0013 "Што ми лани, Турци, поробисте,
0014 "Поробисте, овце одјависте,
0015 "Гола, боса мене остависте
0016 "У јадовну ломну Гору Црну;
0017 "Но јесу л’ се буле пробудиле,
0018 "Да у б’јеле не изгоре куле?"
0019 Хоћаху му одговарат’ Турци,
0020 Ма не даше мрки Црногорци,
0021 Но на турске куле ударише.
0022 Боже мили, чуда великога!
0023 Стаде цика мало и велико,
0024 Помами се Турско свеколико.
0025 Црногорци добро ударише,
0026 Бијеле им куле запалише,
0027 Турске буле из кућа пуштише,
0028 Да у ватру не изгоре живу;
0029 Али виђи невоље за Турке:
0030 И куле се десет затворише,
0031 И у ватру изгореше живу,
0032 А дванаес избјежа из кућа,
0033 Те свијема посјекоше главе,
0034 А велики плијен окренуше
0035 Од Дулића и од Ратковића
0036 И бијеле Путешеве овце.
0037 Ма се веља поточ подигнула
0038 Од бијела Кључа Гатачкога
0039 И велике шехер-Метовије
0040 И од свега поља Гатачкога,
0041 Јест хиљада пјешца и коњика
0042 И за њима Срба пет стотина
0043 Од широка Гацка поља равна,
0044 Све за Живком у поћеру пође.
0045 Ма се брани Томановић Живко,
0046 Око њега мрки Црногорци.
0047 Докле бише уз Утес планину,
0048 Ту их Турска сила освојила,
0049 Ма се добро бране Црногорци.
0050 Пуче пушка од поточи сјајна,
0051 Те погоди добра Црногорца,
0052 Јест Ненада Усејиновића
0053 Од малена села Велестова,
0054 Ни живога земља не шчекала,
0055 Паде јунак у траву на главу;
0056 Пуче друга од Црногораца
0057 Те погоди једнога јунака,
0058 Од Црнице искрај Гацка равна
0059 По имену Јаганда Башира,
0060 Ни живога земља не шчекала;
0061 Пуче трећа пушка од Турака,
0062 Те погоди момче из Бјелица
0063 По имену Андрића Ивана,
0064 Ни живога земља не шчекала;
0065 Но се добро Туре намјерило,
0066 Јест од Гацка Путешу Мумине,
0067 Па искочи између Турака,
0068 А пламене ножа повадио,
0069 Па овако ријеч бесједио:
0070 "Стани, курво, Томановић-Живко!
0071 "Амо си ми браћу погубио,
0072 "А бијелу кулу запалио,
0073 "Ма си мене жива оставио;
0074 "Но ако ти мајка није курва,
0075 "Изиди ми на мегдан јуначки,
0076 "Да гледају Турци и хајдуци."
0077 А вели му Томановић Живко:
0078 "Ти си, курво, Путешевић-Мујо!
0079 "Одавно те јесам и тражио;
0080 "Курва био, ко ти побјегао!"
0081 Па истрже ножа пламенога,
0082 На Турчина загон учинио.
0083 А кад виђе Путешевић Мујо,
0084 Препаде се, срамота му била!
0085 Не смје Живка чекат’ на мегдану,
0086 Но га Мумин гађа џеверданом.
0087 Ма је Живку добра срећа била,
0088 Те му Турчин ране не зададе,
0089 А кад виђе Путешу Мумине,
0090 Плећи даде, а бјежати стаде,
0091 А ћера га Томановић Живко,
0092 И тако му ријеч говораше:
0093 "Стани, курво, Путешевић-Мујо!
0094 "Срамота је бјежат’ са мегдана
0095 "Ђе гледају војске обадвије."
0096 А кад виђе е га стић’ не може,
0097 Гађа њега Живко џеверданом.
0098 Тако Живку Бог и срећа дала,
0099 Те Мумина бјеше погодио,
0100 Ни жива га земља не шчекала,
0101 А на њега загон учинио,
0102 Да Турчину посијече главу,
0103 Но га не да Путешевић Салко,
0104 Код њега се близу намјерио,
0105 Брани брату главу и оружје.
0106 А то виђе једне момче младо,
0107 Јест од Цуца од села Трњина,
0108 А на име Трипковићу Ђуро:
0109 Од образа брешци огањ даде,
0110 Те погоди Путешевић-Салка
0111 Посред паса, не даде му гласа,
0112 Ни жива га земља не шчекала.
0113 Хоћаху му посјећ’ добру главу,
0114 Но је веља поточ освојила,
0115 Обиграше овце и војнике,
0116 Побише се около оваца
0117 На Утесу поврх Дубочака:
0118 Није шала, драги побратиме!
0119 Биранијех петнаес стотина
0120 На уморно три стотин’ хајдука!
0121 Отеше им овце свеколике,
0122 Ма им доста јада учинише:
0123 Седам осам кула изгорјеше,
0124 И двадесет и пет погубише,
0125 А тридесет ранам’ обранише,
0126 Под Орлину у село Чараће
0127 Турско јадно село раселише,
0128 Већ се није никад населило.
0129 Но дозивље Ченгићу Дедага:
0130 "О ускоче, Томановић-Живко!
0131 "Ходи к мени да се састанемо
0132 "На Дубочке под Копје планину,
0133 "Да од мира вјеру уватимо,
0134 "Да јуначку крв не прољевамо;
0135 "Ако сам ти жалост учинио,
0136 "Из Гацка те поља ишћерао,
0137 "Бијелу ти кулу запалио,
0138 "То је твоја све кривица била:
0139 "Не хоћаше давати хараче
0140 "Ни агинске аке са земаља;
0141 "Него ходи да се умиримо."
0142 А Живко му ријеч бесјеђаше:
0143 "О Турчине, Ченгићу Дедага!
0144 "Када дођем тебе на Липника
0145 "Ка и јутрос на Путеша Салка,
0146 "Па ћемо се тада умирити,
0147 "Пријед нећу за живота мога,
0148 "Да бих знао изгубити главу."
0149 То рекоше, па се раздвојише.
