Султаније робиње

0001 Молиле се двије султаније
0002 Своме брату султан-Ибрахиму!
0003 „Султан-царе, наше јарко сунце!
0004 „Остарисмо и осијеђесмо,
0005 „Не виђесмо ћабе ни Медине;
0006 „Кад хаџије на ћабу полазе,
0007 „Тад’ у нама живо срце пуца;
0008 „Пошаљи нас с хаџијам’ на ћабу!”
0009 Ал’ говори царе Ибрахиме:
0010 „Султан-Фато, моја мила сејо!
0011 „Давно бих вас послао на ћабу,
0012 „Ал’ се бојим хајдучке Малтије,
0013 „Да се тамо ви не осужњите.”
0014 Од ино се цару не могаше
0015 Већ их спрема с хаџијам’ на ћабу:
0016 С њима шаље хиљаду хаџија
0017 И сувише триста јањичара
0018 И својега агу кизлар-агу;
0019 У два златна метну их каљуна,
0020 Па их посла да иду на ћабу.
0021 Кад с’ у сиње море увезоше,
0022 По небу се погнаше облаци,
0023 А по земљи проклети вјетрови,
0024 А по мору високи таласи,
0025 Уватише два каљуна златна,
0026 Бацише их преко мора сињег.
0027 Кад у јутру бијел дан освану,
0028 Дан освану и ограну сунце,
0029 Углаше се два каљуна златна
0030 Под хајдучком проклетом Малтијом,
0031 Угледа их од Малтије стража,
0032 Па казује од Малтије краљу:
0033 „Господине, од Малтије краљу!
0034 „Каљуни су млоги пролазили,
0035 „Ал’ оваки још прошли нијесу;
0036 „Ил’ је царе, ил’ су царевићи,
0037 „Ил’ су каке младе султаније.”
0038 Маче краљу тридесет каљуна,
0039 Уватише два каљуна златна,
0040 Ал’ у њима хиљада хаџија
0041 И сувише триста јањичара,
0042 И цареве двије султаније.
0043 У град меће хиљаду хаџија,
0044 А у кулу триста јањичара,
0045 Султаније у одају златну,
0046 Коју кад је краљу начинио
0047 И кад јој је врата затворио,
0048 Пред њима се јесте заклињао,
0049 Да их прије отворити не ће
0050 Ил’ без цара, ил’ без царевића,
0051 Ил’ без каке младе султаније;
0052 Ту он метну двије султаније,
0053 Нека им је дивно тавновати.
0054 Кад виђеше двије султаније,
0055 Ђе су с’ оне младе осужњиле
0056 У хајдучкој проклетој Малтији:
0057 Тада оне ситну књигу пишу,
0058 Своме брату султан-Ибрахиму:
0059 „Султан-царе, наше јарко сунце!
0060 „Ил’ не чујеш, ил’ не хајеш за нас,
0061 „Ђе смо ти се младе осужњиле
0062 „У хајдучкој проклетој Малтији?”
0063 А кад цару ситна књига дође,
0064 Те он виђе, што му књига каже,
0065 Он сазивље лале и везире,
0066 Саставио сто и двадест паша
0067 И четрест учтугли везира
0068 И двадесет старијех кадија;
0069 Па говори царе Ибрахиме:
0070 „Слуге моје, лале и везири!
0071 „Моје су се сестре осужњиле
0072 „У хајдучкој проклетој Малтији:
0073 „Ил’ ћемо их силом отимати,
0074 „Ил’ ћемо их благом пресипати,
0075 „Или ћемо робље мијењати?”
0076 Веле њему лале и везири:
0077 „Св’јетла круно, царе господине!
0078 „Да бисмо их благом пресипали,
0079 „У каура доста блага има;
0080 „Ако бисмо робље мијењали,
0081 „Њихово се робље истурчило;
0082 „Већ ћемо их силом отимати.”
0083 Тад’ говори царе Ибрахиме:
0084 „Слуге моје, лале и везири!
0085 „Кога ћемо врћи серашћером?”
0086 Веле њему лале и везири:
0087 „Господине султан-Ибрахиме!
0088 „Овђе има Ћуприлијћ везире,
0089 „Зелена му и сабља и рука,
0090 „А бијела до појаса брада;
0091 „Њега ћемо врћи серашћером.”
0092 Онда силну покупише војску,
0093 Пак одоше преко мора сињег
0094 На хајдучку проклету Малтију,
0095 И пред војском Ћуприлијћ везире.
0096 Кад дођоше под проклету Малту,
0097 Стадоше је бити са сви страна,
0098 Бише Малту тридесет година,
0099 Ни одбише креча ни камена,
0100 Нит’ дознаше откуд су јој врата,
0101 А камо ли да узеше Малту!
0102 Када прође тридесет година,
0103 Тад’ процвиље сто и двадест паша
0104 Уз кољено Ћуприлијћ везиру:
0105 „Ћуприлијћу, огријало сунце!
0106 „Што трпљесмо више не можемо:
0107 „Бијелијех брада дочекасмо,
0108 „На коњма нам седла потрунуше,
0109 „Чадори нам махом попадоше;
0110 „Већ нас пусти, пашо, на вилает!”
0111 Ал’ говори Ћуприлијћ везире:
0112 „Чујте добро, сто и дваест паша!
0113 „Сјутра ћемо јуриш учинити
0114 „На хајдучку проклету Малтију;
0115 „Ако ли је сјутра не узмемо,
0116 „Осјећи ћу бегом зијамете,
0117 „И осјећи пашам пашалуке,
0118 „Јањичаре ћ’ у топове збијат’,
0119 „Бацаћу се њима на Малтију.”
0120 Ал’ то зачу од Малтије краљу,
0121 Пак дозивље свога хазнадара:
0122 „Хазнадару, моја вјерна слуго!
0123 „Ти изнеси три товара злата,
0124 „Те позлати на Малтији врата,
0125 „Нека више Турци наваљују,
0126 „Не би ли их прије нестануло.”
0127 [......................................]

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 66-69.