Сужањ
Цвиели, плаче сужањ ва тамници,
Цвиели, плаче како змија љута:
„Ајме, вели, мила мајко моја,
„Да би теби погледати било
„У чије сам руке упануо, 5
„Ва тамници јадној кући мојој!
„Да би мало неби ни жалио,
„Него јунак девет годин дана’
„Да не видим нигдир никогаре,
„Нити мога рода, ни природе, 10
„Ни старице милне мајке моје,
„Ни делије виерне моје љубе.
„Нежалим се роду, ни природу,
„Ма се жалим драгој мајки мојој,
„Која ме је била породила 15
„Ма и својим млиеком одгојила,
„И утроби ва кој ме носила,
„Да јој није жалост на срдашцу
„Ради мене сужња небогога.
„Ал’ се, вели, милној мајки мојој, 20
„Њој се момче жалим и нежалим,
„Ма се жалим драгој љуби мојој,
„Ку сам јунак виерно заљубио,
„А она ме на одкупе неће.
„Да би мени сужњу небогому, 25
„Да би мени добро знати било
„Јели жива, ал’ је умирала,
„Ал’ морда се скором преудала.
„Да би теби, љубо драга моја,
„Да би теби мене гледат’ било 30
„Ва тамници јадној кући мојој!
„Нокти моји већ су одпанули,
„Брада моја, с њом се опашујем,
„Власи моји баш од главе моје,
„Они мени за постељу служе." 35
Мисли сужањ да никор нечује,
Ал’ је сужњу добра срећа била,
Мајка му је крај тамнице била,
Пак се јави сужњу небогому:
„Диете моје сужањ Младомире, 40
„Не цвиели ми, ни пролиевај сузе,
„Бој ми горко раниш срце моје.
„Ја сам, вели, стара мајка твоја,
„Три пута сам цару двор ходила
„Ради тебе драго диете моје, 45
„Носила сам и сребра и злата,
„Неће царе, жалослна га мајка,
„Него пита неву љубу твоју.
„Како ћеш ју, диете драго моје,
„Како ћеш ју од мила пустити 50
„Да ли други твоје љуби љубе?"
Кад то чује сужањ од тамнице,
Тад говори драгој мајки својој:
„Вај старицц малер драга моја!
„Дакле волиш љубу драгу моју 55
„Него мене синовца твојега?
„Спомени се мајко драга моја,
„Ако згубиш љубу драгу моју,
„Да се с бољом још оженит’ морем,
„Ако згубиш мене сина твога, 60
„Не најдеш ме никад за никада."
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
