Стојно

* * *

Стојно

Стојно ле, Стојно писана,
што си ми толко убава?
Да ли те ђаци писаше,
или дунђери дељаше?
— Несу ме ђаци писали, 5
несу дунђери дељали,
када ме мати родила,
у сл’нце мати гледала,
босиљак у руку држала —
затој сам таква убава. 10

Стојна писана^[1]

„Cтојно ле, Стојно писана,
што си ми тол'ко убава?
Да ли те ђаци писаше
или дунђери дељаше?"
„Несу ме ђаци писали, 5
нити дунђери дељали;
када ме мати раџала
у слнце мати гледала,
босиљак у руку држала,
затој сам тол'ко убава!" 10

---

Референце

1. Гора бршљанова

Извор

• Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 38.

• Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 24.

• Народно стваралаштво југоисточне србије; „Расковник", ХVII (1991). бр. 63-66, „Народне лирске песме из села Ваве код Бабушнице", с. 11.