Стојан иде од орање (Развитак)

* * *


[Стојан иде од орање]

(ЉУБАВНА)

Стојан иде од орање,
бела Рада од белило,
сретоше се насред село.
Док су малко постојали,
јарко сунце за дел зајде, 5
по кобилку слана паде,
ново ведро бигар ’вану.
Проговара премлад Стојан:
„‘Очу л‘, Радо, доћ‘ довечер?"
„Немој, Цоне, да до’одиш, 10
кночи че ни гости дојду:
матер браћа, мене ујке,
матер снаје, мене ујне,
матер сестре, мене тетке."


Певач, место записа и напомена

Љубавна, позната у доста варијанти (једна од њих налази се у рукопиској збирци Маринка Станојевића — бр. 23). Душанка Петровић из Звездана песму с овим мотивом пева овако:

Отакако сам ја девојче,
мене момче не пољуби,
до раз синоћ на кладенцу;
и ту мало постоја’мо,
постојамо, пограја’мо,
докле сунце за брег зађе,
на кобилке иње паде.

Песму забележио Љубиша Рајковић 27. јануара 1974. године од Мице Бранковић из Кожеља, старе 80 година.


Референце

Извор

  • Народне песме из средњег Тимока. Песме забележио Љубиша Рајковић. 14/1974, бр. 3. стр.88.
  • Народне песме из Црне Реке. Према казивању Мице Бранковић из Кожеља, песме забележио Љубиша Рајковић, мелографисао Илија Погарчић. 15/1975, бр. 3, ст. 73.
  • Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 142.