* * *
Стојала Стојанка
Стојала Стојанка
на крај Црно море
голи, гологлава,
боса, распасана;
руке прекрстила, 5
богу се молила:
„Дај ми, боже, дај ми
брата и сестрицу,
сестрицу Марију
и брата Илију; 10
дај ми, боже, дај ми,
очи соколове,
дај ми, боже, дај ми,
крила лабудова
да одлетим, боже, 15
на крај Црно море.“
|
|
Новица Живковић записао од Персе Ђокић (70 г.), из Пирота.
Референце
Извор
- Симоновић, Драгољуб, Заплање - природа, историја, етнографија, друштвено-економски развој, породица, народне песме, Ниш, Градина; Београд, Народна књига; Етнографски институт САНУ, 1982., стр. 708-709.
