Стара пјесма
Сваке те ноћи грлим, и твој сам душом вас,
И не знам друге путе,
И снова, драга, сваки час
Заљубљујем се у те.
Љета су бурна прошла, младост ми узе бог
Кô јесен руже љетне,
Ал' и сад у дну срца мог
Шири се огањ Етне.
Још, љубећ тебе страсно, кô сунце орô млад,
Клонуо дух ми није;
Још полет снова, бол и над
Младошћу мене грије.
Можда ће скоро, драга, негдје на гробу мом
Процвасти руже љетне,
Ал' у том срцу силом свом
Пламтиће огањ Етне.
И вијекови ће многи кô један тренут проћ,
А ја ћу живити јоште,
Грлити тебе сваку ноћ
Жаром нове милоште.