Станков Радоња и Џидић Аган

0001 Чета се је мала подизала
0002 Од Црнацах села маленога,
0003 Пред четом је Стаков Радоване,
0004 А за њим је Јовашев Брацока,
0005 За Брацоком седам-осам друга.
0006 Хојде чета зеленом планином,
0007 И умину низ питому Жупу,
0008 Докле дође према Оздринића
0009 У бијелу Џулупову кулу,
0010 И ту бјеше чета запанула.
0011 Сва дружина сана уфатила,
0012 До не спава Стаков Радоване,
0013 Но све гледа Оногошту граду.
0014 Ал’ с’ од града отворише врата,
0015 Изљегоше млоги посленици,
0016 Најпослије бјеше излазило
0017 Нова кола и осам волова,
0018 Пред њима је Џидићу Агане,
0019 И за њим су три-четири друга,
0020 Они иду Сливљем зеленијем.
0021 Но Радован буђаше дружину:
0022 "Ха диг’те се, браћо и дружино!"
0023 Хитро бјеху на ноге скочили,
0024 Западоше кули под пенџерах,
0025 И Агана близу напуштише.
0026 Пушку пали Стаков Радоване,
0027 Те он гађа Џидића Агана.
0028 Добро гађе, ема жље погађе.
0029 Ного бјежи Џидића Агане,
0030 Бјежи Туре пољем зеленијем.
0031 Али вика Стаков Радоване:
0032 "Ја ђе си ми, Јовашев Брацока,
0033 "Е утече Туре у Нихшиће."
0034 Брацока се намјерио близу,
0035 Од образа танку пушку пали,
0036 Те Турчину ногу саломио,
0037 Туре паде, Радован припаде,
0038 Уграби му од раменах главу,
0039 Узеше му свијетло оружје,
0040 И узеше кола и волове;
0041 Саломише кола у комате,
0042 А волове дома оћераше,
0043 И дођоше здраво на дворове.