* * *
Српче момче и цар
У отоци дријен дрво,
За то дрво нитко не зна,
Него једно Српче момче.
По грудицу убирало,
Св'јетлом цару доносило.
Св'јетли царе заспануо,
Ал' царица цара буди:
"Усан' мало, св'јетли царе!
Ево ј' дошло Српче момче,
И дон'јело груду смиља,
Чим ћемо га даривати?"
"Даћемо му варана коња.
Момче очи наоблачи:
Да он неће врана коња.
(Отпочетка опет тако)
"Чим ћемо га даривати?"
"Даћемо му ђевојчицу."
Момче очи разоблачи,
И обрве раскоструши:
Да он оће ђевојчицу![1]
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ (У пјесми овој понавља се свакн редак пјевајући.)
Извор
Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.
Живот и обичаји Срба-граничара, сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, у Загребу, Тискарски завод „Народних новинах". 1887., стр. 152.
