Српкиња (Божидар Черовић)

Српкиња  (1892)  Писац: Божидар Черовић

Чујеш ли, мила селе,
Тај звекет од ханџара,
Видиш ли, како брат ти
Душмана свога пара?
Справљаш ли мелем благи
За рану твога брата?
Да ли те можда гроза
Од рана тешких хвата?

       *

Уморна брата гледиш,
Гледаш му љуте ране,
Па опет нема сузе
Да ти низ лице кане,
Него весело, лако
Сплетено мирис цв’јеће
Њежна ручица твоја
На братску главу меће:
„Ево ти, брате, в’јенца,
Сестра те њиме кити,
Јер ти си за дом мили
Ишао крвцу лити.”
Гле друге селе тамо
И она у бој хити.
У руци мач јој оштар,
А храброст срце кити.
Па куд ће ’нако журно,
Оће ли крв да лије
С душманом клетим зар ће
И она да се бије?!
Оде јој брат, да тамо
Душмане љуте коси.
Мач му се оштри сломи;
Она му други носи,
Па мач му љути даје,
А пјесму лаку вије:
„О благо сеји, кад јој
Брат за дом крвцу лије.”
Ох пјевај, мила селе,
Ловор-вијенце плети
И носи у бој мача,
Та чин је то ти свети.
А благо роду, који
Такове кћери има
Њима се дичит може,
Ко правим синовима.

Сарајево.

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 10, стр. 146.