Зар од страха копниш самачким животом
Што ћеш око некој удовици залит?
Ах, бездјетан ако можда умреш потом,
Ко жена без мужа свијет ће тебе жалит.
Свијет ће бити твоја удова и жално
Плакат ће што себи слике не остави,
Кад удова свака може чуват стално
По дјечјим очима мужев лик у глави.
Док расипник троши по свијету иметак,
Премјешта га тек, јер свијет и даље двори;
Ал љепота има на свијету свршетак,
Тко је не пораби, тако је разори.
Љубави за друге у грудима нема
Тко сам себи то убојство срамно спрема.
