Сонет (Петар Сундечић)

Сонет
Писац: Петар Сундечић



Сини зоро, пјевни шево бајна,
Стреси крила с росних ливадица;
Скочи сунце с планинских литица,
Огриј окно њена двора сјајна!

Прени ми је, о природо чарна,
Да јој гледам анђеоска лица;
На уснама свитим од ружица
Да јој читам осмијеха тајна!

Ал’ ето је! Ох, ето је, цв’јете,
Лепрши јој одорица б’јела;
Смјерно ступа у свом рајском чару.

Ох, как’ одмах к оном цв’јету лете
Све ми жеље, кȃ рој жедних пчела
Мед да сасну у заносну жару!

Извор

уреди
  • Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 451


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Петар Сундечић, умро 1884, пре 140 година.