* * *
Снијег паде на беарно воће
Снијег паде на беарно воће,
Нек' узима когод нога хоће!
Ко ли неће, нек’ се не намеће!
Од наметка нема ни напретка!
За два плава, не бих пару дала, 5
За млинара, не бих ни дирала,
За удовца, ни по’ крња лонца!
А за момче и за црне очи,
Ја бих дала стотину дуката
И бабову зелену доламу![1] 10
|
|
Певач и место записа
„Ова се песма пева и уз окретање тепсије". Трн. Косаница — Србија
Референце
- ↑ Т. П, Вукановић: Певање народних песама уз окретање тепсије, стр. 132.
Извор
- Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 34.
