Снег ми паде, снег ми паде

* * *

[Снег ми паде, снег ми паде]

Снег ми паде, снег ми паде,
на беарно воће,
на беарно воће,
нека узне која кога хоће;
која неће, нек се не намеће, 5
од намета нема сељамета!
Ој севдаху, ој севдаху,
не падај по прау,
но ми падај драгу по перчину.
Моје драго, моје драго, 10
фејче на једно око,
три сам, јадна, сапуна изарчила,
док сам драгу лице избелила,
па саг ми га, па саг ми га,
друга преварила! 15

---

Референце

Извор

Народна књижевност Срба на Косову - Лирске песме II, приредио др. Владимир Бован, Јединство, Приштина, 1980, стр. 89.