Смрт кнеза Доброслава/1
ЧИН ПРВИ
ПОЈАВА I
(Доброслављво двориште с црквицом на страни. Неколико сељака у даљини, а сприједа ПЕТКО, ИВЕЉА и ОБРАД. Насред дворишта стоји застрт сто са столицама наоколо).
ОБРАД:
Јест', Ивељо, истина је права:
Од како је млади наш господар
У овоме замку погинуо
Ноћу често у бијелу плашту
Једна сјенка по замку тумара.
ИВЕЉА:
Јеси ли је ти видио, Петко?
ПЕТКО:
К'о што сада и ти мене видиш.
Та је сјенка више пута тиха;
Некад лежи, а некада сједи
На сред плоче Мил'јенкова гроба,
Па дубоко уздише и јечи
К'о жив човјек љутом муком свладан.
Али ув'јек недељи светој
Кад се страшни случај догодио,
Чим удари на старом звонику
Час поноћи, гроб затутњи мукло,
С њега махом преврне се плоча,
За тим сјенка на поље излети.
Глава јој је тада раскосмана,
Мрка пара из очи јој куља,
А кроз уста крв удара пљуском.
С гроба управ' упути се к двору,
За тренутак уза зид се попне,
Па у собу Добрилину вири
Кроз прозоре, и на стакло куца,
И плачевним дозива је гласом.
ИВЕЉА:
О Бог с нама! човјек сав се јежи
Кад то само и причати слуша,
А камо ли кад очима гледа.
ОБРАД:
Ја се не бих, мислим, поплашио
Ни од чете најљућих хајдука,
Ал' на какву да набасам сјенку
Побјег'о бих ка' испред худобе.
ИВЕЉА:
Већ долази стари наш господар;
С њим је Богдан. Ко је онај трећи?
ПЕТКО:
Судија је ког је бан послао
Из Трогира да пронађе кривца.
ИВЕЉА:
Ако буде тај судио право
Слободна ће отпустити Томка.
ОБРАД:
Ја, душе ми, као још да сањам;
Са убиства окривљен наш Томко!
Сумњао бих прије на свакога.
ИВЕЉА:
Да је невин заклет' бих се смио,
И саму бих положио главу.
ПЕТКО:
Псето био ко то не желио,
Али вели пословица стара:
Мрка капа, рђава прилика;
А у Томка вјере ми је така.
ОБРАД:
К нама ступа Богдан; умукнимо.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.
|