Смрт Цара Уроша

0001 Господа се у лов подигоше,
0002 Собом воде дијете Уроша.
0003 Лов ловише, по гори одише
0004 И белу се двору повратише,
0005 А од лова ништа уловили:
0006 Сагубише дијете Уроша,
0007 Покрила га гором листопадом,
0008 Па дођоше двору бијеломе;
0009 Сви дођоше, а Урош не дође.
0010 Изиоди мајка Урошева,
0011 Она љуби Вукашина краља,
0012 Па беседи мајка Урошева:
0013 ”Драги зете, Вукашине краљу,
0014 Ди ј’ остало дијете Уроше?”
0015 Ал’ беседи Вукашине краљу:
0016 ”Свасти моја, госпођо царице,
0017 Остало је у гори зеленој
0018 Да он лови по гори јелене;
0019 Знаш какви је Урош музданџија,
0020 Што гођ види, оће да улови!”
0021 Чекала је мајка Урошева,
0022 Чекала је дијете Уроша;
0023 Сунце седе, мрак на земљу паде,
0024 Сунце седе, а Урош не дође.
0025 Оде мајка у дворе бијеле,
0026 Па све кука као кукавица,
0027 А привија кано ластавица.
0028 Кад ујутру данак освануо,
0029 Онда уста мајка Урошева,
0030 Па затвори осморе капије
0031 И девета врата од камена,
0032 Те отиде у гору зелену.
0033 Три године по гори одила,
0034 Тражила је дијете Уроша,
0035 Сво на себи руво подерала,
0036 А све кука као кукавица
0037 И привија кано ластавица.
0038 У гори је један манастирак,
0039 И у њему један калуђерак,
0040 Име му је светитељу Саво.
0041 Изиоди светитељу Саво,
0042 Па беседи нејакој старици:
0043 ”Ој Бога ти, нејака старице,
0044 Која ти је од Бога невоља,
0045 Те ти кукаш као кукавица
0046 И привијаш као ластавица –
0047 Не мог’ од те да служим јутрење
0048 И да читам свету летурдију!”
0049 Ал’ беседи нејака старица:
0050 ”Ој бога ти, оче калуђеру,
0051 Кад ме питаш, оћу да ти кажем –
0052 Господа се у лов подигоше,
0053 Поведоше дијете Уроша;
0054 Лов ловили, по гори одили
0055 И од лова ништа уловили,
0056 Па се белу двору повратили –
0057 Сви дођоше, а Урош не дође!”
0058 Ал’ беседи светитељу Саво:
0059 ”Ој Бога ти, нејака старице,
0060 Немој мене господи издати,
0061 Казаћу ти за Уроша твога!”
0062 Закле му се нејака старица,
0063 Закле му се и небом и земљом
0064 И седмори у години поста
0065 Да га неће господи издати.
0066 Узеде је светитељу Саво,
0067 Узеде је за бијелу руку,
0068 Па одведе у гору зелену
0069 И одиже плочу од камена –
0070 Засја јој се дијете Уроше,
0071 Засја јој се кано јарко сунце.
0072 Одведе је светитељу Саво,
0073 Одведе је у бијелу цркву,
0074 Па јој даде свећу арзована;
0075 Она оде двору бијеломе,
0076 Па отвори осморе капије
0077 И девета врата од камена,
0078 Те ушета у дворе бијеле.
0079 Кад ујутру данак освануо,
0080 Осванула та недеља млада,
0081 Онда уста госпођа царица,
0082 Облачи се што год лепше може,
0083 Све облачи свилу и кадиву,
0084 Што је млада код цара носила,
0085 Па узела свећу арзована
0086 И отишла у бијелу цркву.
0087 Приступи јој Вукашиновица,
0088 Па беседи Вукашиновица:
0089 ”Снао моја, госпођо царице,
0090 Зар си гласак чула за Уроша?”
0091 Ал’ беседи госпођа царица:
0092 ”Заовице Вукашиновице,
0093 Ја сам гласак чула за Уроша,
0094 На оџак ми ласта долетила,
0095 Па донела гласак од Уроша!”