Смрт Реље од Пазара

* * *


5

Смрт Реље од Пазара

(Из Сарајева)

Хвалиле се три јуначке мајке:
Једно мајка Краљевића Марка,
Друго мајка Милоша војводе,
Треће мајка Реље од Пазара;
Вели мајка Краљевића Марка:
„Није мајка родила јунака,
„Што је мајка Краљевића Марка.“
Вели мајка војводе Милоша:
„Није мајка родила јунака,
„Што је мајка Обилић' Милоша.“
Вели мајка Реља од Пазара:
„Није мајка родила јунака,
„Што је мајка Рељу Крилатога.“
Таман оне у ријечи бјеху,
Док ево ти дви српске војводе,
Краљевића и с њим Обилића.
Ту им мајке на састанку бјеху,
Угледаше до два своја сина,
Оба двије сретоше синове,
А Рељина јадна мајка шути,
Јер јој нема сина рођенога.
У то доба и Милош и Марко,
Униђоше старој у одају,
Укидоше са главе калпаке,
Они старој пољубише руку,
Њихе стара у чела јуначка,
Па сједоше оба у шиљтета,
И њихове изиђоше мајке.
Онда вели Краљевићу мајка:
„А мој сине, Марко Краљевићу!
„Ја сам сада у инаду била,
„Да нада те не има јунака.“
Вели њојзи од Прилипа Марко:
„Моја мајко, не задаји јада!
„Бољи Реља за седамнест Марка,
„Ал' залуду кад га изгубисмо;
„Сад смо били у земљи Арапској,
„У Беруту граду проклетоме,
„Писмо вина у Беруту граду,
„Мати моја, за неђељу дана,
„А у пиву затурисмо кавгу,
„Арапи се многи покупише,
„И на наске, мајка, ударише,
„Сви смо, мати, љуто сабљом сјекли,
„Од Арапа доста јада било,
„Ал' залуду, множина Арапа,
„Арапи нас црни поћераше,
„Из Берута града ишћераше,
„Испод града Турла вода тече,
„Широка је и дубока, мајко,
„Ни ту наске помест' не могоше:
„Срећа у нас, добри су нам коњи,
„Па ми хладну воду препливасмо,
„Али ево и горијех јада,
„Арапи су ендек прокопали,
„У дубину триста ендезета,
„У ширину триста и четири,
„Ми на ендек с коњма не смједосмо,
„Реља сјао од свога вранина,
„Удари му силе уз вилицу,
„Добар вранац ендек прескочио,
„А кад виђе Реља од Пазара,
„Како но ти јунак крилат бјеше,
„Он прескочи ендек с обје стране,
„Оста Милош и ја, мати, с њиме,
„И ми добре коње одјахасмо,
„Па на ендек коње наћерасмо;
„Па и наши коњи прескочишe,
„Ми остасмо оба за ендеком,
„Па стадoсмо ендек прескакати.
„И ја скочих, мало не прескочих,
„Ал' не могох, мати, прескочити,
„Већ се вратих и у ендек падох
„За мном Милош у пола ендека.
„Док Арапи на нас навалише,
„Миздрацима и копљима бојним,
„Гоњају нас, мати, по ендеку,
„Ђе ће кога копљем прихватити,
„Ми писнусмо оба у ендеку:
„„Авај, брате, Реља од Пазара!
„„Зар ћеш наске овђе оставити,
„„Да нас кољу по ендеку Турци?
„Жао бјеше Рељи од Пазара,
„Па он скочи, мати, у ендека,
„Узе мене под десно пазухо
„А Милоша мати под лијево,
„Изнесе нас оба из ендека;
„Док завика са града Арапка:
„„О јуначе, штоно два извуче!
„„Окрени се да ти видим лице.“
„Превари се Реља од Пазара,
„Окрену јој очи и обрве,
„А Арапка запела стријелу
„И на Рељу пипке оборила,
„Двије њега пипке ударише: 95
„Једна, мати, у срце јуначко,
„Друга, мајко, под грло бијело,
„И погину жалосна му мајка!
„Лијепо смо њега сахранили,
„И у црну земљу погребали. 100
„Не хвал'те се, наше миле мајке,
„Није мајка родила јунака,
„Што је мајка Рељу од Пазара.
„Јао, Реља, покојна ти душа!
„Тешко нама без таких јунака 105
„Под топузом проклетих Турака!“


Извор

Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине: Епске пјесме старијег времена. Скупио Богољуб Петрановић. На свијет издало „Српско учено друштво”. У Биограду, у државној штампарији 1867., стр. 256-259.