Смрт Марка Краљевића (САНУ)

0001 Још зорица не забијељела,
0002 Ни Даница намолила лица,
0003 Рано рани Краљевићу Марко,
0004 Јахше Шарца Урвином планином.
0005 Често пада на кољена,
0006 Но је Марко њему бесједио:
0007 ”Дура, Шаро, да би опустио!
0008 Оволико доба и годинах
0009 Ка’ идемо зеленом планином
0010 Одио си вазда пеливански,
0011 Јутрос пусту падаш на кољена,
0012 Кобиш главу и товју и моју!
0013 А дајем ти божу вјеру тврду,
0014 Нит’ се бојим влаха ни Турчина,
0015 Ни каковога по земљи јунака!”
0016 Нешто с Марком збори из планине:
0017 ”Не куни се, Краљевићу Марко,
0018 Хајде отиди мало понапријед,
0019 Данас ти је доша дан суђен –
0020 Кад дођеш на бунар на воду,
0021 Ту ћеш знати оли останути!”
0022 Кад на воду Марко долазио,
0023 Нешто с Марком из воде говорило:
0024 ”Скин’ се с коња, Краљић Марко,
0025 Јунаштва си доста учинио,
0026 Е се хоћеш дијелит’ с душом!”
0027 Скочи Марко на зелену траву
0028 И своју сабљу извадио,
0029 И Шарцу главу окинуо,
0030 Укопа га под јелу зелену;
0031 И натроје копље саломио,
0032 Бачи га јели у расохе;
0033 Те дофати топузину тешку,
0034 Бачи га мору у дубине,
0035 И овако Марко говорио:
0036 ”Кад на сухо топуз изљегнуо,
0037 Овакви се јунак породио!”
0038 Бачи сабљу у води бунару,
0039 Па од злата дивит дофатио,
0040 Те је ситну књигу направио
0041 И у њу је Марко говорио:
0042 ”Који би се јунак нагонио
0043 Да укопа Краљевића Марка,
0044 Има Марко три ћемера блага –
0045 Један ћемер да узме за плату,
0046 Они други да приложи цркви,
0047 Они трећи да да сиротињи.”
0048 Књигу стави о јеловој грани,
0049 Па скиде капу под самуром,
0050 Окрену се куђ истече сунце,
0051 Прекрсти се крстом Христовијем:
0052 ”Остан’ збогом, лажљиви свијету,
0053 Доста си се са мном надржао!”
0054 Па му онђен душа испанула.
0055 Кад сјутра дан и зора дође,
0056 Али греде игумане Васо
0057 Из простране Свете Горе рамне,
0058 За њим иде Исаија ђаче,
0059 Пожедњали на воду хитају.
0060 Кад су се примакнули близу,
0061 Кад погледа Исаија ђаче,
0062 Али виђе књигу од јазије,
0063 Па је момче с пута проучило:
0064 Ту хојдоше и Марка нађоше,
0065 И топле их сузе пропануле.
0066 Но бјељегу не остави Марко
0067 Да се њему не посиле Турци.
0068 Па Марка на коња бачише,
0069 Јамише га накрај мора слана,
0070 А одолен мору у Ђемију,
0071 И укопаше пред бијелу цркву
0072 И све учињели како река Марко.
0073 То је било, не зна је ли било.