Смиљ је брала Смиљана девојка (Симоновић)

* * *


Смиљ је брала Смиљана девојка

Смиљ је брала Смиљана девојка,
брајеђи је трипут гору зашла,
па је нашла тридесет хајдука.
Сви гу тријес братом братимише,
сал не теја Никола војвода. 5
Проговара Никола војвода:
„Поглен, слунце, поглен у девојку,
Зађи, слунце, да би га не зашло,
Ево одим тридесет година,
ја овак'в лов'к не улови!" 10
Поје славуј у гору зелену:
„Фала богу, фала јединому!
што ће бидне д’н'с у иедељу,
а како ће брат сестру да љуби!”
Заслуша га Никола војвода, 15
што запоја тој пиле у гору,
па запита гиздаву девојку:
„Чујеш ли ме, гиздава девојко,
не ли знајеш од кога си рода,
од ког рода, од које колено?” 20
Проговара гиздава девојка:
„Ја не знајем, мајка казујеше —
да сам некад брата ја имала,
а на њега Никола му име;
у главу му влакно позлаћено, 25
у грбину мрвка је нагорен,
он побегја још млад у ајдуство!”
Т'г се сети Никола војвода
дек је она његова сестрица,
па се диже, па се братимише. 30

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 73-74.