Слобода (Јововић)
Слободо мила, кад те је Господ
Србину дао, њему је река':
Њу ти даривам, и у твом роду
Не сме се чути окова звека.
Њу ти даривам! Чувај је, брани,
Дању и ноћу за њу се бори:
Има л' што шта горег но сужањ бити
Ропски је живот од свега гори.
Слободо мила, слободо златна!
Ко не ће за те свој живот дати,
Тај Србин није, нити је њега
Српкиња дична родила мати.
Слободо мила, слободо златна!
Без тебе Србин живјети не ће,
Он ће се за те борити вјерно,
Он с тобом живи и с тобом мр'јеће.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 4., у Сомбору, 15. фебруара 1905., стр. 276.