Систематски речник српскохрватског језика (1936)/2358-2391
←2316-2357 | Систематски речник српскохрватског језика (1936) Писац: Ранко Јовановић 2358–2391: Језик |
Део II→ |
Јовановић, Ранко (1936). Систематски речник српскохрватског језика. Београд: Библиотека општег образовања |
ЈЕЗИК
уреди- — лингвистика, лингвистички, лингвист, филологија, филолог, филолошки.
- — језик, језични говор, —
народни говор, књижевни језик,
— матерњи језик, — стран језик,
страна реч, —
- а) наречје, дијалекат, дијалекатски, — штокавски, штокавац, штокавштина, — кајкавски, кајкавац, кајкавштина, — чакавски, чакавац, чакавштина, — екавски (источни) говор, екавац, екавштина, — ијекавски, јекавски (јужни) говор, ијекавац, ијекавштина, — икавски (западни) говор, икавац, икавштина, —
- б) заносити, —
- в) натуцати.
- — граматика, граматични, граматичар, — језични закон, правило, правилан, правилност, — неправилан, неправилност, изузетак, изузетно.
- — фонетика, наука о гласовима, фонетички, фонетски, гласовни, фонетичар, — глас, творба гласова (артикулација), творити страна 243 (артикулирати), — изговор, изговорити, изговарати, — говорни органи.
- — самогласник (вокал), самогласан (вокалан), — количина (квантитет) самогласника, дужина, дуг, дуг положајем, дуг по положају, положајна дужина, дуг по природи, природна дужина, положајна краткоћа, природна краткоћа.
- — гласник (сонант), —
- а) сугласник (консонант), сугласан (консонантски), лабијал (уснени сугласник), дентал (зубни сугласник), лабиодентал (усненозубни), велар (задњонепчани), веларни, — звучни, звучност, безвучни, — праскави (експлозивни), праскавост, — струјни (спирантски), струјност, — тврди сугласници, меки сугласници (предњонепчани, палатални), умекшати (палатализирати), умекшан (палатализиран), — јотовати, јотовање, старо јотовање, ново јотовање, — сложени сугласници (африката), — затворни сугласник, — тесначни сугласник, — грлени (гутурални) сугласник, — ликвидни (текућни, течни) сугласник (ликвида), — пискави (пиштави, шуштави) сугласник (сибилант, пискавац, шуштавац), — носни (назални) сугласник, — сугласнички скуп (група).
- — акценат (нагласак), акценатски, акцентовање (акцентуација, наглашивање), акцентовати (наглашивати, нагласити), — речни (тонични) акценат, — реченични акценат, — главни акценат, споредни акценат, — наглашен, ненаглашен, — пренос акцента, преносити, — повлачење акцента, повлачити, — енклитика, енклитички, енклитичан, — краткосилазни, краткоузлазни, дугосилазни, дугоузлазни акценат.
- — гласовне појаве, гласовни закон, — прелажење (претварање) једног гласа у други, претварати се (прелазити), претворити се (прећи), — једначење по звучности, једначење по месту творбе, једначење по начину творбе, — уметнути, примити, примати, — избацивање (елизија), избацивати (елидирати), испадање, испасти, испадати, — непостојано а, непостојано е, — превој (алтернација), превијати се, — преглас, прегласити, преглашивати, мутити, мућење, — зев (хијат), укидање (уклањање) зева, једначење (асимилација), једначити (асимилирати), сљубљивање.
- — писање, писани, графика,
графички, — слово, писмо, —
латинско писмо (латиница), латинички,
— ћирилско писмо (ћирилица),
ћирилски, — глагољско писмо
(глагољица), глагољски, —
алфабет, алфабетски, азбука, азбучни,
— правопис (ортографија),
правописни (ортографски), — фонетски
правопис, хисториски правопис,
етимолошки правопис, — велико
слово (мајускула), мало слово
(минускула), —
- а) скраћеница, кратица.
- — интерпункција (реченични знаци), — тачка, — запета, зарез, — две тачке (двоточје, колон), — тачка и запета (тачка и зарез, семиколон), — упитник (знак питања), узвичник (знак узвика), — везица (цртица), црта, — наводници (наводни знаци), — заграда, обла заграда, угласта заграда, — апостроф (квачица), — подвући (163), — звездица.
- — слог, слоготворан, — једносложан, једносложница, двосложан, тросложан, вишесложан, једнакосложан, — отворен, затворен слог, — кратак, дуг слог.
- — реч, речни, речца (партикула),
— речник, речнички, (лексички),
— изворна реч, страна
реч, туђица, — основна реч, изведена
реч (изведеница), — проста
реч, сложена реч, — израз, —
- а) значење, — семантика, семасиологија, — синоним, — антоним, — систематски (аналошки) речник, — алфабетски (азбучни) речник.
- — именица, именични, поименичити (супстантивирати), поименичавање (супстантивирање), — стварна (конкретна) именица, мисаона (помишљајна, апстрактна) именица, — заједничка (опћена, апелативна) именица (апелатив), властито име, — збирна (колективна) именица (колектив), — градивна именица, — бројна именица, — глаголска именица, — атрибутска именица, — именица одмила (од драгости, хипокористик) (434б), — деминутив, деминутивни, — аугментатив, аугментативни, — пејоратив, пејоративни.
- — придев (адјектив), придевни (адјективни), придевски (адјективски), — трородан (мобилан), трородност, — неодређени придев, одређени придев, — неодређени облик, одређени облик, — описни придев, присвојни придев, градивни придев, количински (квантитативни) придев, — аугментативни придев, деминутивни придев, — бројни придев, — глаголски придев.
- — заменица, заменични
(прономинални), заменички, —
- а) лична (персонална, именичка) заменица, — прво лице, ја, ми, — друго лице, ти, ви, — треће лице, он, она, оно, — они, оне, она, — себе, себи, —
- б) повратна (рефлексивна) заменица, себе, се, —
- в) упитна (интерогативна) заменица, — ко, шта, што, чији, који, какав (2332), колики, —
- г) присвојна (посесивна) заменица, — мој, мојити, — твој, његов, њезин, њен, — наш, ваш, њихов, њин, — свој, — ничији, ичији, свачији, ма чији, чији му драго, —
- д) показна (демонстративна) заменица, — овај, тај, онај, —
- ђ) неодређена (индефинитна) заменица, — неко, понеко, гдеко, когод, ма ко, — ико, — икоји, — нешто, понешто, гдешто, штогод, ма шта, — ишта, штошта, — неки, ма који, некакав, ма какав, икакав, — нечији, неколики, — страна 245
- е) односна (релативна) заменица, — што год,
- ж) безлична заменица, количинска заменица, — придевска заменица, — заменична промена.
- — број, — основни (главни, кардинални) бројеви (2180а), — редни (ординални) бројеви, — бројна именица, — бројни придев, — збирни број, — деони (дистрибутивни) број, — множни (мултипликативни) број, — именички број, прилошки број, — одређени број, неодређени број, — разломачки број.
- — глагол, глаголски, — непрелазни (интранзитивни) глагол, прелазни (транзитивни) глагол, повратни (рефлексивни) глагол, — узрочни (учински, каузативни, фактитивни) глагол, — узајамни (реципрочни) глагол, — помоћни (копулативни) глагол, — безлични глагол, — трајни (дуративни) глагол, тренутни (моментани) глагол, несвршени (имперфективни) глагол, — глаголски вид (аспект), свршени (перфективни) глагол, почетно свршени глагол, завршно свршени (финитивни) глагол, учестали (учестани, итеративни) глагол, — прост (несложен) глагол, — сложен глагол, предметак (префикс 2387).
- — прилог (адверб), прилошки (адвербијални).
- — предлог (препозиција), предлошки.
- — свезица (свеза, везник,
коњункција), —
- а) напоредне (успоредне) свезице, — саставне (копулативне) свезице, и, па, пак, те, — супротне (адверзативне) свезице, а, али, него, но, већ, ипак, опет, док, ама, ма, само, — раставне (дисјунктивне) свезице, или, илити, било, воља, — искључне (ексклузивне) свезице, осим, изван, до, — појачајне (потврдне, асеверативне) свезице, та, а оно, а то, — закључне (конклузивне) свезице, дакле, —
- б) зависне свезице, — намерне (финалне) свезице, да, еда, како, нека, нек, ли, — жељне (оптативне) свезице, да, еда, нека, када, — последичне (консекутивне) свезице, да, те, како, — односне (релативне) свезице, који, чији, што, какав, — временске (темпоралне) свезице, када, кад, чим, док, докле, пошто, како, тек, истом, — начинске (модалне, поредбене) свезице, како, као, као што, него, неголи, него што, што, чим, — узрочне (каузалне) свезице, јер, зато што, што, како, будући да, да, где, када, — изричне (декларативне) свезице, да, е, где, како, што, — упитне (интерогативне, зависноупитне) свезице, да ли, еда ли, да, еда, зар, ли, — допусне (концесивне) свезице, иако, ако и, премда, макар, ма, ма да, да и, ако, — погодбене (кондиционалне, хипотетичне) свезице, ако, да, када, ли, уколико, — узвичне (екскламативне) свезице, да, ну, а, ли, — емфатичне (узносне, узбудне) свезице, та, ље.
- — узвик (интерјекција), узвични.
- — морфологија, наука о
облицима, морфолошки, — промена
(флексија), променљив, променљивица,
мењати, склањати, —
- а) основа, проширење основе, неправилна основа, — наставак (суфикс).
- — граматични број, — једнина (сингулар), једнински (сингуларни), једнобројан, — множина (плурал), множински (плурални), дуга множина, кратка множина, — двојина (дуал), двојински (дуални).
- — граматични род, — природни род, — мушки род (маскулин), женски род (феминин), средњи род (неутрум).
- — граматично лице, — прво лице, друго лице, треће лице, — лични завршетак (наставак).
- — именска (номинална)
промена (деклинација), именична
промена, — падеж, —
- а) номинатив (први, називни падеж), номинативни, —
- б) генитив (други, присвојни падеж), генитивни, — апсолутни генитив, експликативни (објашњајни) генитив, објекатски генитив, партитивни (деони) генитив, присвојни генитив (генитив припадања), субјекатски генитив, —
- в) датив (трећи, наменски падеж), дативни, — апсолутни датив, етички (осећајни) датив, —
- г) акузатив (четврти, предметни падеж), акузативни, — акузатив с инфинитивом, —
- д) вокатив (пети, дозивни падеж), —
- ђ) инструментал (шести, оруђни падеж), инструментални, —
- е) локатив (седми, месни падеж), локативни.
- — придевна промена, — поредба (поређење, компарација) придева, поредбени степени, — позитив (први поредбени степен), — компаратив (други поредбени степен), допунски (суплетивни) компаратив, — суперлатив (трећи поредбени степен), суперлативни глагол.
- — глаголска промена (коњугација),
— правилна, неправилна
промена, — глаголска основа,
глаголски корен, наставак, лични
наставак, лични завршетак, —
- а) глаголска времена, временска основа, — презент (садашње време), права садашњост, неправа садашњост, приповедачки (хисториски) презент, — презентска основа, —
- б) прошлост, права прошлост, неправа прошлост, — прошасто (претеритно) време (претерит), — аорист (пређашње свршено време), аорисна основа, приповедачки (хисториски) аорист, неправи (пословички, гномски) аорист, — имперфекат (пређашње несвршено време), — перфекат (прошло време), перфектна основа, — плусквамперфекат, (давнопрошло време), —
- в) будућност, права будућност, неправа будућност, будућа (футурска) времена, — футур (будуће страна 247 време), футурска основа, приповедачки (хисториски) футур, егзактни футур, — будуће шређашње (будуће свршено) време.
- — глаголски придев (партицип),
глаголски придев прошли
(радни, творни) (партицип претерита
активног), глаголски придев
трпни (партицип претерита пасивног),
—
- а) глаголски прилог, глаголски прилог садашњи (партицип презента), глаголски прилог прошли (партицип перфекта), —
- б) инфинитив (неодређени глаголски облик, неодређени начин), инфинитивна основа, —
- в) глаголски начини, — заповедни начин (императив), погодбени начин (кондиционал), могућни начин (потенцијал), жељни начин (оптатив), —
- г) глаголско стање, — радно стање (актив), трпно стање (пасив), средње стање (медиј).
- — грађење (творба) речи, градити, саградити, — етимологија (порекло речи), етимолошки, — самостална (усамљена) реч, изведена реч (изведеница), извести, изводити, извођење, — корен, основа, — корените (примарне) речи, — изведене речи, просте изведене речи, сложене изведене речи, сложеница (сложена реч), — предметак (префикс), основски наставак, облични наставак.
- — синтакса, синтактични
(синтаксички), — складња, — реченица,
реченични, реченични део,
- а) проста реченица, проста непроширена (неразграната) реченица, проста проширена (разграната) реченица, — субјекат (подмет), субјекатни (подметни), субјекатски (подметски), — предикат (прирок), предикатни (прирочни), предикатски (прирочни), — додатак, субјекатни (подметни) додатак, предикатни (прирочни) додатак, — објекат (предмет), објекатски (предметни), прави (директни, ближи) објекат, неправи (индиректни, даљи) објекат, — атрибут, атрибутни, атрибутски, — апозиција, — одредба, прилошка одредба (адвербијал), временска прилошка одредба, месна прилошка одредба, узрочна прилошка одредба, начинска прилошка одредба, —
- б) слагање (срочност, конгруенција) реченичних делова, — слагање у броју, у роду, у лицу, у падежу, —
- в) потврдна (афирмативна, јесна) реченица, одрична (негативна, занекана) реченица, упитна (интерегативна) реченица, изјавна (диктивна) реченица, начинска (модална) реченица, заповедна (императивна) реченица, жељна (оптативна) реченица, — непотпуна (крња, елиптична) реченица, сажета (стегнута) реченица, — изостављена реченица.
- — сложена реченица, — напоредне (успоредне, координиране) реченице (2377а), — зависне реченице (2377б), — субјекатска (подметска) реченица, предикатска страна 248 (прирочка) реченица, објекатска (предметска) реченица, — корелативна (суодносна) реченица, — управни (директни) говор, неуправни (индиректни) говор, управно (директно) питање, неуправно (индиректно) питање, — уметнута (уклопљена) реченица (парентеза).
- — реченични период, — уводница (периодски предњак, протаза), завршница (периодски задњак, аподоза), — прекрет.
- — ред речи, — обични (хабитуални) ред речи, — необични (пригодни, оказионални, говорнички) ред речи.
страна 244
страна 246