Син старине Новака
Рано рани старина Новаче,
Заметнуо тикву на мотику,
Па он иде садит’ винограде
Како коју лозу усађује,
Тако ону сузом подалиева. 5
Туд је леглу тањена стазица,
По њој шеће незнана делија,
Па говори незнана делија:
„Ај Бога ти старина Новаче!
„Нечудим се што виноград садиш, 10
„Но се чудим што сузом ралиеваш?“
Ал’ говори старина Новаче:
„Ој Бога ти делијо незнана!
„Нечуди се што сузом залиевам,
„Већ се чуди што виноград садим: 15
„Јер ја имах јединога сина
„И послах га на цареву војску;
„Ево данас девет годин’ дана’
„Нит’ ми сина, нит’ од сина гласа;
„Сад ми снаја ране позлеђује, 20
„Јер се млада за другог удала,
„К вечери ће сватови јој дочи.“
Ал’ говори незнана делија:
„Ој Бога ти старина Новаче!
„Би л‘ ми знао казивали дворе?“ — 25
„Ласно ћеш ми познавати дворе:
„Двори су ми шиндром покривени,
„Око двора копје и јабуке,
„А по двору чоха постерана.“
Ал’ он иде двору бијеломе, 30
Па он нађе стару милу мајку,
Дворе мете а сузе пролиева.
Ал’ је пита делија незнана:
„Ај Бога ти стара мила бако!
„Нечудим се што ти дворе метеш, 35
„Но се чудим што сузе пролиеваш?“
Ал’ говори стара мила мајка:
„Ај Бога ти делијо незнана!
„Нечуди се што сузе пролиевам,
„Већ се чуди што ја дворе метем: 40
„Ја имадох сина јединога
„И послах га на цареву војску;
„Ево данас девет годин’ дана’
„Нит’ ми сина, нит’ од сина гласа;
„Сад ми снаша ране позлцђује, 45
„Јер се млада за другог удала,
„К вечери ће сватови јој доћи.“
Ал’ говори незнана делија:
„Ај Бога ти стара мила бако!
„А гдие ми је твоја мила снаша?“ — 50
„Ено ј’ она горе на чардаци,
„Она слаже своје рухо драго.
Он њој иде на горње чардаке,
Лијепу јој помоћ називао:
„Бог помого моја мила снашо!“ 55
Лиепо му је снаша одвраћала:
„Бог помого делијо незнана!“
На то њојзи незнана делија:
„Та’ Бога ти моја мила снашо!
„Нечудим се што ти рухо слажеш, 60
„Но се чудим што сузом залиеваш?“
Ал’ снашица њему бесиедила:
„О Бога ти незнана делијо!
„Нечуди се што сузом залиевам,
„Већ се чуди што ја рухо слажем; 65
„Један пут ми саложила мајка,
„Друга ми је разложила мајка,
„Сад га морам на ново салагат’:
„Имала сам у првога војна,
„Пак послала на цареву војску; 70
„Ево данас девет годин’ дана’,
„Сад нит’ војна, нит’ од војна гласа,
„Сад ја свекру ране позлеђујем,
„А и мојој премилој свекрви:
„Ја се млада за другог удала, 75
„К вечери ће сватови ми доћи.“
Истом они то у риечи били,
Ал’ ето ти кићени сватови,
С њима иде старина Новаче,
Заметнуо тикву на мотику. 80
Кад сиедоше вечер вечерати,
С њима сиеде делија незнана,
Па пиевају што и који знаде;
Ал’ говори старина Новаче:
„О Бога ти незнана делијо! 85
„Дер запиевај двије до три риечи.“
Ал’ говори делија незнана:
„Је ли тестир мени запиевати,
„Запиевати двије до три риечи?“ —
„Тестир ти је колико ти драго!“ 9090
Он запиева у грло бијело:
„Мили Боже и мила Маријо!
„Вила гниездо тица лаславица,
„Вила га је девел годин’ дана’;
„А кад га је хтиела надовити, 95
„Налетијо соко птица дивна,
„Па он хоће да обори гниездо;
„Ал’ туд легла тањена стазица,
„По њој шеће делија незнана,
„Па он неда оборити гниездо, 100
„Већ га прави вишег надовити.“
Кад пођоше ћаше наздрављати, .
Сви сватови чаше наздрављаше,
Најпосље ће делија незнана:
Полак пије, полак снахи даје, 105
И у чаше злаћеног прстена,
Још што му је баба приказала;
По прстену познаде га љуба.
Ал’ говори делија незнана:
„Ај дружино драга браћо моја! 110
„Сад хајдете кудгод који знате,
„Моји двори и моји тимари
„И моја је стара мила мајка,
„И старина мој мио бабајко
„А моја је и превиерна љуба!“ 115
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
