Синоћ сунце невесело зађе (Вила)

* * *


Синоћ сунце невесело зађе

Синоћ сунце невесело зађе,
А јутроске потмуло изађе.
Не сме сунце нико да запита:
Зашто синоћ невесело зађе,
А јутроске потмуло изађе; 5
Запита га сестрица Јелица:
— Мили брате, огрејано сунце,
Зашто синоћ невесело зађе,
А од јутрос потмуло изађе? —
Њојзи сунце вако одговара: 10
— Ој, Бога ми, сестрице Јелице,
Кад ме питаш, право да ти кажем:
Синоћ сам ти с Турци вино пио,
У вину сам кавгу заметнуо,
Убио сам пашинога сина, 15
Иште паша главу у размену,
А ја немам главу у размену,
Зато синоћ невесело зађох,
А од јутрос потмуло изађох. —
Њему сеја тио проговара: 20
— Не бој ми се, да мој мили брате,
Лако ћемо за то учинити,
У мен' има четир мила сина,
Једног ћемо у размену дати. —
Оде сеја своме белом двору, 25
Пак ми стаде мислит' и премишљат':
— Да л' да дадем сина Радована,
Радован је прво радовање;
Да л’ да дадем сина Милована,
Милован је друго миловање; 30
Да л’ да шаљем нејакога Јову,
Јова ми је књигу научио.
Дај да будим нејакога Стеву.
Она буди нејакога Стеву:
— Устај, Стево, устај мило чедо, 35
Да идемо ујци у сватове,
Да ми будеш својој ујни девер. —
Њојзи Стева тио проговара:
— Прођ' се мене, моја стара мајко,
Нешто мене врло боли глава, 40
А од срца т' преболети нећу. —
Њему мајка опет проговара:
— Устај, Стево, устај, мило чедо,
Вежи главу срмали марамом,
А срдашце свиленим појасом, 45
Пак да идеш ујци у сватове. —
Стева мајци 'вако проговара:
— Прођи ме се, моја мила мајко,
Прођи ме се, ако Бога знадеш,
Чудан сам ти ноћас санак снио: 50
К'о на мени крвава кошуља,
А на глави црне перјанице. —
Њему мајка тио проговара:
— Што на теби крвава кошуља,
То ће ујна свилену ти дати; 55
Што т’ на глави црне перјанице,
Даће т' ујка од злата челенку. —
То је Стево мајку послушао,
Пак устаде на ноге лагане,
Веза главу срмали марамом, 60
А срдашце свиленим појасом,
Па узјаха коња бабовога,
Те одоше преко поља равна.
Кад су били насред горе чарне,
Истрчаше три хитра џелата, 65
Три џелата од паше послата:
Један под њим коња уватио,
Други држи за бијелу руку,
А трећи му главу одсекао.
Цвили, пишти Стеванова мајка: 70
— Авај мени, до Бога милога,
Авај мени за Стеваном мојим! —
Њојзи веле три хитра џелата:
— Иди сада, Стеванова мајко,
Иди сада без Стевана твога! — 75

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомене

  • 1866, II, стр. 661—662.
  • Послао Ив[ан] Јевтић, учитељ.
  • Народне песме, бр. I
  • Напомена (стр. 661): „Гледај Вилу број 27 где је иод бр. XXVII штампана песма nа ову." У овој књизи то је песма бр. 20.
  • Варијанте: види у напоменама уз песму под бр. 20.

Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институтза књижевност и уметност, 1985., стр. 163-165.