Синоћ сам се завадила с диком,
Други чује, па ми поручује.
Незнам, што ћу, оћу л’ рећи: оћу!
Старе стазе, понов’те се с диком,
С новом диком и с новом диваном.
Старе стазе невеном зарасле,
Све невеном и горким пеленом;
Браћу невен, покосићу пелен,
Биће стаза, која је и била,
Биће дика, која је и била.

Извор

уреди

Стеван Бошковић. 1863. Бачванске песме. Печатња Игњата Фукса: Нови Сад. стр. 80.