Синоћ
| Синоћ Писац: Лаза Костић |
Синоћ
(Одломак)
Синоћ, Дико, жељо жива,
синоћке те очекива'!
Силних жеља полетело јато
да с висине изгледује злато,
о небо се жеље приковале,
место звезда на мене су сјале,
а највећом од тих жеља клети'
придела је нојца вео бледи,
бледи вео сади-месечине,
хоће нојца комарник да гради,
да се под њим љубе двоје млади'.
Комарник је разастр'о чини,
већ одавна чека ноћи нема,
већ над шавом уморна задрема
али тебе нема!
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 114 година.
|