Сив соколе, не пролећи често

* * *


[Сив соколе, не пролећи често]

Сив соколе, не пролећи често.
Мој соколе, поред двора мога.
Штеди крила и витога тела,
ја сам тебе одавно видела,
у себи се, одавно заклела: 5
„Другог нећу, за тобом умрећу!“
Ако будем твоја суђеница,
Сама ћу ти у двор улетети!
Шетаћемо, као паунови,
гукаћемо, као голубови, 10
сив соколе, моја златна крила,
тебе ме је мати наменила!


Напомена

Референце

Извор

  • Михаило Ст. Ризнић, Седељке, један народни обичај из источне Србије, Браство, књ. VI, Београд 1894, стр. 111.