Сеја брата на вечеру звала
Сеја брата на вечеру звала:
"Ајде, бајо' са мном вечерати!"
"Не могу ти, сејо, вечерати,
Синоћ сам ти на разбоју био,
Велики сам зулум учинио,
Убио сам турског капетана.
Турци неће злата ни дуката,
Они 'оће главу баш за главу!"
Опет сеја на вечеру зове:
"Ајде, бајо' са мном вечерати!
Сеја има до три сина млада,
Једнога ћу прегорети за те,
Једнога ћу, а не знам кога ћу!
Ил' ћу Раду, прво радовање,
Ил' ћу Милу, прво миловање,
Ил' ћу Симу, Симеуна млада!"
Кад ујутру јутро освануло,
Буди Раду, прво радовање:
"Устај Раде, прво радовање!
Ајде, сине, уји у сватове!
Ујо ће те л'јепо даривати:
Он ће дати коња и сокола,
А ујна ће танану кошуљу!"
"Не могу ти ја устати, мајко,
Љуто ме је забољела глава."
Буди Милу, прво миловање:
"Устај, Миле, прво миловање!
Ајде, сине, уји у сватове!
Ујо ће те лијепо даривати:
Он ће дати коња и сокола,
А ујна ће танану кошуљу!"
"Не могу ти ја устати, мајко,
Љуто ме је зубак заболио!"
Буди мајка Симеуна млада:
"Устај, сине Симеуне, мајци!
Ајде сине уји у сватове!
Ујо ће те лијепо даривати:
Он ће дати коња и сокола,
А ујна ће танану кошуљу!"
Уста Симо ко да спаво није!
Он узима коња и сокола:
Коња седла, коњ се раседлава,
Перје меће, перје му трепеће,
Дјет'о чика, у очи зал'јеће:
"Мила мајко, добра бити неће!"
Кад је дошо насред поља равна,
Насред поља три Турчина млада.
Први вели: "Доброг ли јунака!"
Други вели: "Жалосна му мајка!"
Трећи сједи, ништа не бесједи -
Трже сабљу, одсјече му главу!
Мртва глава све'дно проговара:
"Бог убио сваку мајку милу,
Која воли брату него сину!"
