Сенке (Душан Срезојевић)

Сенке Писац: Душан Срезојевић

Сенке

Мирно бих да спавам докле поља хује
И таласи траве уморна ме хладе;
Успаване слатко к'о после олује,
Већ спавају жудње с миром нове наде.
Докле бледе мисли издишу из чула,
Осећам шум страсни сочна млада биља;
У уху мом свира још чаробна фрула
Поново нађене мелодије миља.

Прелазе лагано небом неке сени;
Свежа киша хладна тихо веје доле.
Као саркофаг сам, без даха у мени.
И с велом баченим на све моје боле
Мене опија један рефрен свега.
Радостан? ил' тужан? Не знадем, али да
Запевам гласно, с оне стране брега,
Чуо бих к'о да неко тихо рида.

Напомене

Сенке — Бранково коло, 1909, XV, 48, 758.

Извори

• ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 108 година.