Седе Марко с мајку да вечера(са Косова)

Седе Марко с мајку да вечера,

Јем вечера, јем се подсмехује.

Прашала га заја стара мајка:

"Што се, Марко, подсмехујеш?

Да л' се смејеш мајки на старости,

Ил' се смејеш на нашу вечеру?"

Њојзи Марко 'вакој јодговара:

"Слушај, 'вамој, моја стара мајко,

Не се смејем тебе на старости,

Не се смејем на нашу вечеру,

Но се смејем на туј моју љубу,

Што ме мене јунака оставила,

Мало чедо она заб'равила!"