* * *


Седела сенћа

Седела сенћа седенћа
у пусту кућу попову.
Нешто им лупну на врата!
Све девојће побегоше,
а Љиљана не побеже. 5
Све су мајће запојале,
Љиљанина заплакала.


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 28.