* * *
[Сву ноћ оди ништа не украдо]
Сву ноћ оди ништа не украдо.
Кад би зора, девојче украдо.
Украдо га, мајке, из постељу.
Проведо га брату кроз оружје,
Проведо га кроз чичине двори, 5
Па отидо у гору зелену,
Врза коња за јелову грану,
А девојче за десницу руку,
Па си лего мало да преспијем.
Кад се диго трећи дан до пладне, 10
Кад погледам — нигде ништа нема!
Нема коња за јелу зелену,
Ни девојче за десницу руку.
Па ја пођо у Нова Пазара.
У Пазара мој се коњ продава, 15
Коњ продава девојче удава!
|
|
Певач, место записа и напомена
Костадина Конић, из Лесковца
Референце
Извор
- Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 610-611.
