Све - ослобод

0001 Сабор чини хаџи-попе Јове,
0002 На сабор је Зету окупио,
0003 Па пошто је Зету окупио
0004 Овако им попе бесједио:
0005 "О, Зећани, јадна браћо драга,
0006 што хоћемо од живота свога?
0007 Не имамо цркве ни закона,
0008 Но погибе Лазар у Косово,
0009 А клетизи прискочише Турци,
0010 Развалише цркве и олтаре,
0011 Оградише све турске мунаре.
0012 До ја велим, браћо моја драга,
0013 Окупимо мио мало пешкеша,
0014 Да идемо Скадру крвавоме,
0015 Да молимо пашу поганскога,
0016 Да ни даде турску бујрунтију,
0017 Цркве мало да би оградили,
0018 Да би своју вјеру придржали."
0019 Сви Зећани кабул учинише
0020 И за пашу пешкеш приправише,
0021 Право пошли Скадру бијеломе,
0022 То пред пашом жалбу учинише;
0023 А пошто је паша разумио
0024 Пешкеш прима, бурунтију пише,
0025 Да би мало цркве оградили,
0026 Да законе своје придержају.
0027 Сви отол’ се натраг повратише,
0028 Дозиваше камене мајсторе,
0029 Они мало цркве оградише
0030 И камене платише мајсторе,
0031 На своје их доме одправише,
0032 Ма говори хаџи-попе Јове:
0033 "О, Зећани, моја браћо драга,
0034 ево бјелу оградисмо цркву,
0035 што је фајде ђе је ограђена,
0036 она није боља но пећина
0037 како није освештана црква;
0038 нег’ да опет пешкеше купимо,
0039 да идемо Скадру крвавоме,
0040 у нашега паше опакога,
0041 да бисмо га јоште умолили
0042 еја би ни хатар учинио,
0043 еја би нам како допуштио,
0044 да идемо малој Гори Црној
0045 на Цетиње владици Данилу,
0046 а да бисмо и нег’ умољели
0047 да би доша да ни свешта цркву."
0048 Сви Зећани на то пристадоше
0049 Те за пашу пешкеш окупише,
0050 Пак се диже хаџи-попе Јове,
0051 С’ собом узе три четири друга,
0052 Пође опет Скадру проклетоме,
0053 Ту пред пашу они излажаху,
0054 Пред њим плачу и моле се љуто.
0055 Пешкеш прима, бурунтију пише,
0056 Бурунтију тако напраљаше,
0057 У њу добро поздрави владику:
0058 "Чуј, владико црни калуђере,
0059 Ја ти паша тврду вјеру давам,
0060 Дођ’, владико, Зети земљи равној,
0061 Да у Зету свешташ цркву малу,
0062 Ево ти је дајем на поклону,
0063 Зету равну и Брда остала,
0064 Да им чиниш црковне потребе,
0065 Да ти дају што се погодите."
0066 Отолен се натраг повратише
0067 И дођоше здраво на дворове,
0068 Зећанима право кажеваху,
0069 Па узеше лагахну ђемију,
0070 Те иђаху Блатом широкијем,
0071 Док дођоше на Ријеку Малу,
0072 А с Ријеке на Цетиње равно,
0073 На Цетиње владици Данилу
0074 Те му десну пољубили руку,
0075 На руке му бујрунтију дају.
0076 Кад је виђе владика Данило
0077 Овако им бесједи владика:
0078 "Попе Јово, јадовна ти мајка!
0079 Није вјера тврда у Омера,
0080 Ма ћу поћи да нећу ни доћи
0081 Ради вјере и закона свога,
0082 Док ујутру зорица осване."
0083 Пак је своје слуге дозивао,
0084 Овако је њима бесједио:
0085 "Хазрте ми добра коња мога,
0086 е ћу ходит пут Ријеке Мале,
0087 са Ријеке Зети земљи равној,
0088 а бог знаде хоћу л’ отле доћи."
0089 Слуге су му коња опремиле,
0090 Отале је пут Ријеке пош’о,
0091 А с Ријеке Зети земљи равној.
0092 У попа је конак учинио,
0093 Сјутрадан се Зета окупила,
0094 Зета равна и земља остала
0095 И гиздава варош Подгорица,
0096 Свак да гледа владику Данила.
0097 Владика им освештаје цркву,
0098 Ал’ ев’, побро, жалостива гласа!
0099 Клети Турци уфате владику,
0100 Свезаше му руке наопако,
0101 Па га воде варош Подгорици,
0102 Те му руке мало попуштају,
0103 У руке му стржев колац дају
0104 На који га мисле ударити.
0105 То кад виђе Зета земља равна,
0106 Зета равна и Брда остала,
0107 И гиздава варош Подгорица,
0108 Заплакала се мало и велико,
0109 Пашу моле и куме га љуто:
0110 "Немој, пашо, за бога једнога,
0111 немој, пашо, изгубит владику,
0112 немој Зету земљу отровати,
0113 е ти родит нигда ништа неће,
0114 а сувише изгубићеш вјеру,
0115 но ходи га врзи на откупе,
0116 узми блага колико ти драго."
0117 Пошто се је њему досадило;
0118 Ево га је врга на откупе,
0119 Три хиљаде жутога дуката:
0120 Двије даје Владика Даниле,
0121 Ону трећу Зета земља равна.
0122 А кад виђе владика Даниле,
0123 Е га стави пашче на откупе,
0124 Он направи лист књиге бијеле,
0125 Пак је шиље малој Гори Црној,
0126 Црногрцим’ својој драгој браћи:
0127 "Откупите ме, не држите овђе,
0128 продајите крсте и кандила,
0129 и путире од сухога злата,
0130 све црковно дајте за ме благо,
0131 а да би ме само избавили
0132 из невоље и синџира турска."
0133 То кад чуше браћа Црногорци,
0134 Одмаха су благо саставили,
0135 Ш њиме иду на Ријеку Малу,
0136 Ту нађоше владику Данила,
0137 Дошли Турци, довели га жива.
0138 Састаше се туна са Турцима,
0139 Благо даше владику примише,
0140 Вратише се здраво на Цетиње,
0141 Владика је дивно дочекао
0142 У манастир браћу Црногорце:
0143 "Благо нама наше сунце јарко
0144 када ни те срећа изнијела,
0145 ка оћасмо живјети без тебе?"
0146 А владика њима одговара:
0147 "Ками ви је благо, Црногорци,
0148 један вама, а девет су мене,
0149 тек се клети умложише Турци
0150 у јаднојзи Црној Гори малој,
0151 лађајте се не уздајте с’ у ме.
0152 Ако мене послушат нећете,
0153 Ја ви данас вјеру тврду дајем
0154 Већ ме овди виђети нећете!"
0155 Сви му они тврду вјеру дају
0156 Да те они послушат владику:
0157 "Ну ни кажи, мили господару,
0158 како бисмо саде учињели?"
0159 "Ја ћу вама казат, браћо драга,
0160 казаћу вам што видите сами:
0161 ево су се умножили Турци
0162 а у нашој малој Гори Црној,
0163 николико неће бити доба
0164 а луду ће дјецу турчит вашу,
0165 ђе гледате вашијем очима,
0166 да им ништа помоћи нећете.
0167 Него јадна браћо Црногорци,
0168 Међу собом уфатите вјеру
0169 За слободу крвцу прољевати,
0170 За слободу и за вјеру нашу,
0171 Да с’ бранимо од невјере турске;
0172 Ма покољ’мо Црном Гором Турке
0173 Који су се међ’ нас уселили
0174 На срамоту и на пријевару,
0175 Бранимо се, не издајимо се,
0176 Ја не жалим први погинути
0177 Ради вјере и закона свога,
0178 Рад’ слободе отечества мога."
0179 Црногорци вјеру њему дају,
0180 Вјеру дају и дају биљегу,
0181 Биљега је мратинске покладе,
0182 таде с Турцим’ да заметне кавгу.
0183 Мало прође дођоше покладе,
0184 Не би кавге ни свађе никакве.
0185 То кад виђе владика Данило
0186 Побоја се да га преварише
0187 Тере своју слугу дозиваше,
0188 Одасла га к војводи Батрићу:
0189 "Дођ’, Батрићу, с браћом својом драгом,
0190 е имамо нешто разговора!"
0191 Он дозива Марка и Милоша,
0192 и Ивана и брата Томаша,
0193 сви пет поше к владици Данилу.
0194 Лијепо их бане дочекива,
0195 Пак им бане поучења даје
0196 што су наши стари учињели
0197 И слободу како су чували,
0198 Док погибе Лазар у Косово:
0199 "Но каж’те ми, о Мартиновићи,
0200 камо ваше вјере и бјелеге,
0201 а које сте са мном утврдили,
0202 до покладах заметнути кавгу?
0203 Ев’ покладе не би другог гласа,
0204 Ао, леле, до жалосна гласа!"
0205 Таде скочи војвода Батрићу
0206 Те му десну пољубио руку,
0207 А овако њему бесједио:
0208 "Чу ли мене, мили господаре!
0209 Ја се бојим и страх ме је љуто
0210 Јере те ме издат Црногорци,
0211 А давно бих заметнуо кавгу;
0212 По пет братах што смо од Мартина
0213 Сви имамо нашу ђецу малу,
0214 Мила су ни к’о цару царева,
0215 А хоте ни потурчит занаго,
0216 Но те молим, драги господару,
0217 Нађ’ им мјесто па не жали наске."
0218 Владика им на то одговара:
0219 "Слушај мене, војевода Батро!
0220 Црногорци ако те издаду,
0221 Бите они де и моја глава."
0222 На том су се они раздвојили,
0223 И браћа су савјет учинила,
0224 Мало прође бадњи вечер дође,
0225 Стадоше се браћа на вечеру,
0226 Наложише блажене палице,
0227 Бадњакове пак и бадњачице,
0228 И уждише воштану свијећу,
0229 Те се милом богу помолише
0230 И великом Ристову рождеству,
0231 Да им вазда буде на помоћи,
0232 Још донесе једну чашу вина,
0233 Напијају сви у славу божу,
0234 И у славу Риста спаситеља,
0235 Тад’ сједоше и повечераше,
0236 Вина рујна још се напојише.
0237 Пошто браћа слатко вечерала,
0238 Овако им војвода зборио:
0239 "Сад на ноге, моја браћо драга!
0240 Прифатите свијетло оружје
0241 Да идемо ђе смо углавили!"
0242 Прифатише свијетло оружје,
0243 На Иногор мало поље доше,
0244 На бијелу кулу Мустафића,
0245 Ту бијаху пет тураках братах,
0246 Пет Алићах, седам Мустафићах,
0247 Њих поклаше и тридесет ш њима.
0248 Пак отоле браћа Мартинићи
0249 Здраво пошли на село Јабуку,
0250 Нешто Турак’ и ту изгубили,
0251 Ал’ им вичу двоје дјеце турско,
0252 Они вичу да те с’ покрстити;
0253 Нешћеше их браћа изгубити
0254 Но их воде владици Данилу,
0255 Владика их оба поркстио.
0256 Још даље се отле дигла браћа,
0257 На Дубовик село излазила
0258 И ту неке изгубише Турке,
0259 И ту вика једно д’јете лудо
0260 Да се хоће покрстит занаго,
0261 Те и њему живот опростили,
0262 Но и њега владици довели,
0263 Он га крсти кано и остале.
0264 То све било док огрија сунце,
0265 Једну ноћцу и на Божић сами,
0266 Тад се браћа натраг повратила,
0267 А низ поље низ Цетиње равно
0268 Шенлук чинећ и весеље драго.
0269 Глас допаде владику Данила,
0270 Донесе га једно момче младо:
0271 "Муштулук ти , драги господаре!
0272 Погибоше црногорски Турци,
0273 Ослободи с’ наша Црна Гора!"
0274 Кад је бане гласе разумио,
0275 Сам собом је бане бесједио:
0276 "Мили боже на свему ти фала,
0277 на весеље што жуђех одавна!"
0278 У ријечи у којој се нађе
0279 Он је своје слуге сазивао,
0280 Жежијаху краташне машкуле
0281 Те чињаху радост и весеље
0282 По Косову какво било није;
0283 А ’во иду пет Мартиновићах,
0284 И шњима је Бориславић Вуче,
0285 Крвавијех до раменах руках,
0286 Од весеља пак их срета бане,
0287 Ушетао у бијеле цркве
0288 Те одстоји божу летурђију;
0289 Па изиде из бијеле цркве,
0290 Даје њима пића и јестива,
0291 Лијепо их бане дочекива,
0292 Још љепше их даром дариваше:
0293 Батру даје коња испод себе,
0294 А Ивану двије пушке мале,
0295 Даје Марку сабљу на појасу
0296 И Томашу златну перјаницу,
0297 А Милошу сребрна ханџара,
0298 Још дарива Бориловић Вука,
0299 и њем’ даје двије пушке мале
0300 У жежено злато обљевене.
0301 То све било када се чинило,
0302 Покојнијем душевно спасење,
0303 А живијем здравје и поштење.