Свеци даре дијеле
0001 Мили Боже, на свему ти вала!
0002 Али грми, ал се земља тресе?
0003 Ал удара море о бедење?
0004 Ал пуцају јаснице лубарде?
0005 Толика се сила учинила!
0006 Нити грми, нит се земља тресе,
0007 Нит удара море о бедење,
0008 Нит пуцају јаснице лубарде,
0009 Већ сви свеци на земљици били,
0010 На земљици под’јелише дарје,
0011 Своје дарје а и своје благо,
0012 Што ми кога запанути море.
0013 Богу дадош’ небесне висине,
0014 Светом Ђурђу зелене дубраве,
0015 Светом Петру од раја кључеве,
0016 А Илији муње и громове,
0017 Пантелији у љету врућине,
0018 А Јовану кумовска крштења,
0019 А сестрици, Огњеној Марији,
0020 Инђију јој земљу додадоше,
0021 А Николи снијег и студени.
0022 Када они под’јелили дарје,
0023 Свакоме је то за вољу било,
0024 До једине Огњене Марије.
0025 Она иде у земљу Инђију,
0026 Да обиђе добро дарје своје,
0027 Па да види, што јој допануло.
0028 Када она у Инђију дошла,
0029 На големо ударила чудо.
0030 Мили Боже, на свему ти вала!
0031 Од страхоте слушат се не море,
0032 Од срамоте гледат се не море,
0033 Колико је на горици листа,
0034 Толико је на земљи народа,
0035 Изродило, па се посилило:
0036 Не познаду Бога јединога,
0037 Не моле се Богу јединоме,
0038 Не познаду никакова свеца,
0039 Све потиру по земљици свеце,
0040 За највећма Огњену Марију,
0041 Штоно их је у срећи запала.
0042 Не познаје млађи старијега,
0043 Ни кум кума ни мало не знаде,
0044 Ни сестрица брата јединога,
0045 Дјевер снаши о срамоти ради.
0046 Нигдје њима свете цркве нема,
0047 Ни у цркви светога олтара.
0048 Кад то видје Огњена Марија,
0049 Она цикну као змија љута.
0050 А сузама лица обљевала,
0051 Па се брже натраг повратила,
0052 Милој својој браћи долазила,
0053 Па Илији паде на криоце,
0054 Она плаче, што се море јаче.
0055 Њу ми пита светитељ Илија:
0056 „Шта је теби, Огњена Марија?
0057 Каква ти је нужда и невоља,
0058 Кад си брже нами допанула,
0059 А ти цвилиш ка и змија љута?“
0060 Кроз плач сестра њему одговара:
0061 „Вала, мила браћо од рођења,
0062 На свачем вам, мила браћо, вала,
0063 Ал не вала на мом даривању!
0064 С најгорим ме даром даровали,
0065 Са несретном, са земљом Инђијом,
0066 Јаре у њој никад среће нема.
0067 Колико је на горици листа,
0068 Толико је у њојзи народа,
0069 Изродило, па се посилило:
0070 Не познаду Бога јединога,
0071 Све потиру на земљици свеце,
0072 За највише Огњену Марију,
0073 Штоно сам их у срећи запала,
0074 Добро би ме морали познават
0075 И мени се, браћо, поклањати,
0076 И десници руци полећети:
0077 Нико мене тамо и не знаде,
0078 Толи би се мени поклонили,
0079 Толи мени полећели руци,
0080 Тол’ примили мене господара!
0081 Не познаје млађи старијега,
0082 Ни кум кума кумом не позива,
0083 Сестра брата не признаје свога,
0084 Дјевер снаши о срамоти ради.
0085 То ја, брате, трпити не могу!
0086 А ја, јадна, како плакат не ћу,
0087 Чему ћу се, браћо, весељети?“
0088 Кад разуми светитељ Илија,
0089 Онда братац сестру разговара:
0090 „Мучи, сејо, Огњена Маријо!
0091 Ти устављај сузе од очију,
0092 А утари б’јело своје лице!
0093 Ми ћемо се, сестро, састанути
0094 И ми ћемо народ поморити,
0095 Мало ћемо њега поморити,
0096 Мало ћемо њега оставити,
0097 Не би л’ народ срећи окренуо!“
0098 Сестра брата послушала свога,
0099 Уставила сузе од очију,
0100 Б’јело своје утирала лице,
0101 А диже се брату са криоца,
0102 Онда сједе крајем брата свога.
0103 Ал позива светитељ Илија,
0104 Он дозива брата Пантелију,
0105 И дозива светитеља Петра:
0106 „Богом вами, браћо моја драга!
0107 Дај вијећу да ми учинимо,
0108 Што ли ћемо од земље Инђије,
0109 Каку б’ страву на њу учинили?
0110 Како би их сила поморили?
0111 Како би их мало остануло?
0112 Не би ли се срећи окренули!“
0113 Свети Петар њему изговара:
0114 „А мој брате, светитељ-Илија,
0115 Да пустимо ми кугу морију!“
0116 Па пустише кугу уморију.
0117 Она мори недјељицу дана,
0118 Ништа она учинит не може;
0119 Што народа иза ње остало,
0120 Још се горе они посилише,
0121 Још је горе него прије било.
0122 Тад пустише бољу срдобољу.
0123 Она мори недјељицу дана,
0124 Па петера састају с’ носила
0125 А у гробљу, гдје се копа народ;
0126 Јопе с’ они да сјетују не ће.
0127 Громом туче громовит Илија,
0128 Громом туче недјељицу дана.
0129 Јопе с’ они да сјетују не ће.
0130 Огњем пали Огњена Марија,
0131 Огњем пали недјељицу дана:
0132 Јопе с’ они да сјетују не ће.
0133 Колико се сила учинила,
0134 Опет они в’јећу учинише.
0135 Свети Иле њима говораше:
0136 „Богом вами, драга браћо моја!
0137 Би ли вами то за вољу било?
0138 Ја се јесам нешто домислио,
0139 Највећа би страва за њих била!
0140 Највише би њих се поморило,
0141 Да одемо Богу јединоме
0142 Запросити од небеса кључе,
0143 Закључати од кише облаке,
0144 Да не иде на земљу Инђију,
0145 А црна ће земља испуцати
0146 Од врућине светог Пантелије,
0147 А од ватре Огњене Марије:
0148 Нека капи од заклетве нема,
0149 Нек падају коњи до самара,
0150 А јунаци до свилена паса,
0151 Најбоље би то их сјетовало:
0152 Љута суша и претешка жеђа,
0153 А сила би помрло народа
0154 А од суше и од тешке жеђе.“
0155 То је њима свим за вољу било,
0156 Па с’дигоше на ноге лагане,
0157 И одоше Богу јединоме,
0158 Па су њему полећели руци:
0159 „Мили Боже, на свему ти вала!
0160 Додај де нам од небеса кључе,
0161 Да закључам’ од кише облаке,
0162 Да не дамо киши на земљицу,
0163 По имену на земљу Инђију,
0164 Јер се сила родило народа,
0165 Изродило, па се посилило:
0166 Не познају тебе на небесих,
0167 Не познају наске на земљици.
0168 Ми чинили страву свакојаку,
0169 Они с’ опе да сјетују не ће;
0170 Све се силе већма него прије.
0171 А ми смо се томе домислили,
0172 Да б’ највише сушом поморили.“
0173 Бог се одмах на њих смиловао,
0174 Додаде им од небеса кључе.
0175 Закључаше од кише облаке
0176 И одоше на земљицу црну.
0177 Кише нема за три годинице:
0178 Црна земља испуцала јако,
0179 Пропадају коњи до самара,
0180 А јунаци до свилена паса;
0181 Сила их се тада погубило:
0182 Три су тала помрла од жеђе,
0183 Само један на земљи остао.
0184 Кад видјеше, да они помреше,
0185 И они се себи препадоше,
0186 И они се томе домислише,
0187 Да су јако Богу сагр’јешили,
0188 Гдје не знају Бога јединога,
0189 Ни светаца на земљици црној;
0190 Да су од њих кишу закључали,
0191 Не би ли их суша поморила.
0192 Онда с’ они били састанули,
0193 Добру в’јећу сретну учинише,
0194 Једином се Богу покорише:
0195 „Мили Боже, на свему ти вала!
0196 Спушћај кишу на земљицу црну!
0197 Ако жива још остане глава,
0198 Тебе ћемо запознати л’јепо,
0199 Примит ћемо за Бога милога,
0200 Још и свеце на земљици црној,
0201 Што их гођи по земљи имаде,
0202 По имену светитеља Ђурђа,
0203 И онога Петра светитеља,
0204 И трећега светога Илију,
0205 И његова брата Пантелију,
0206 И онога светога Јована,
0207 И онога светога Николу,
0208 За највише Огњену Марију,
0209 Што ће нами бити, господару!“
0210 Богу с’ моле, Богу руке дижу,
0211 А црној се земљи поклањају,
0212 До црне се земље сагињаше,
0213 Све ми љубе у земљицу црну,
0214 Од милења, не би л’ кише било,
0215 Не би ли се они напојили,
0216 Не би ли се земља састанула,
0217 Да се море ходати по њојзи,
0218 И сијати шеница бјелица.
0219 Тада свеци речи разабрали,
0220 То је њима врло драго било,
0221 Гдје је народ срећи окренуо,
0222 Запознао Бога јединога,
0223 И све свеце на земљици црној,
0224 За највише Огњену Марију.
0225 Па одоше горе на небеса,
0226 Откључаше од кише облаке,
0227 Пусте кишу на црну земљицу,
0228 По имену у земљу Инђију.
0229 Киша иде три бијела дана
0230 И три тавне ноћи без престаја;
0231 Кад четврти освануо данак,
0232 И зарано огрануло сунце,
0233 Онда стаде киша из облака.
0234 Мили Боже, на свему ти вала!
0235 Што не било кише три године,
0236 Се накисну за три б’јела дана,
0237 За три тавне ноћи без престања:
0238 И народ се напио водице,
0239 И црна се земља саставила.
0240 Они ору шеницу бјелицу,
0241 А моле се Богу по закону;
0242 Запознаде млађи старијега;
0243 И светачке исправише цркве,
0244 Поградише светачке олтаре,
0245 Службу чине сваке недјељице,
0246 У њу носе свете летурђије;
0247 Запознаше Огњену Марију.
0248 То је њојзи врло драго било,
0249 Она љуби милу браћу своју.
0250 Ето пјесме, што је давно било,
0251 Давно било и у време старо!
