Свет (комад у четири чина)/41
VII
СТАНА, ЖИВАНОВИЋКА.
СТАНА (оставши сама, распрема ноте које су остале на столу и намешта столице које су биле поремећене).
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА (улази на средња врата). Добар дан желим и срећно!
СТАНА. Хвала вам! Знала сам да ћете ви први бити, која ће доћи да ми честита. Баш вам хвала!
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Та зар да ја не похитам, кад је каква радост? Ходите, ходите, мила моја, да се ижљубимо. (Љубе се). Па дај, Боже, и другу скоро.
СТАНА. Ах, мала је она још. Изволте, изволте седите.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Па где је, где је заручница, да јој честитам?
СТАНА. Сад ће она. (Одлази левим вратима). Надо, Надо, ходи, душо, овде је госпођа Живановићка. (Враћа се). Ех, дабоме, сад је мало и збуњена.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. Због спреме, ваљада; али не мислите врло хитати са свадбом?
СТАНА. А не, вероватно чак на зиму. А зашто бисмо и хитали? Боље је зими.
Г-ђа ЖИВАНОВИЋКА. О, нема сумње, нема сумње да је боље.