Свезнање А3

СВЕЗНАЊЕ

Александар-Амшаспанди

АЛЕКСАНДАР, често име владара и папа. Бугарска: 1) → Јован А. 2) Батемберг, кнез (1879.-1886.), извео уједињење Буг. и И. Румелије и победио Србе код Сливнице (1885.); збачен после покушаја да ослободи Буг. руског утицаја. Пољска: Јагело, краљ Пољ. и Литве (1501.-1506.). Римско царство: Север, цар (222.-235.), дошао на престо у 13. год. после свог рођака Хелиогабала. На њега имао вел. утицај заповедник гарде Улпијан. Био праведан и бринуо се за сиротињу, али поступао строго са преторијанцима, који се на походу у Галију побунили и убили га. Румунија: 1) А. II, господар Влашке (1568.-1577.), тур. вазал. 2) А. IV Лапуснеану, господар Молдавске (1552.-1561. и 1564.-1568.), тур. вазал. 3) Никола, влашки кнез (1352.-1364.), син Басарабин; проширио границе овоје државе до Браиле. Русија: Невски, вел. кнез (1220.-1263.), разбио Швеђане на Неви и маченосце на Чудском Ј.; одвраћао мирним путем Татаре да не пљачкају Рус. Због заслуга за православље и св. живота проглашен у прав. црк. за светитеља. 2) А. I Благословени, цар (1801.-1825.), син Павла I; попео Рус. на степен највеће силе; ратовао са Наполеоном I и био тучен код Аустерлица, Ејлауа и Фридланда, затим се 1807. измирио са њим у Тилзиту, али после 5 год. опет пришао његовим непријатељима и највише допринео његовом поразу. Ратовао и са Тур. (1806.-1812.), помагао срп. устанке под Карађорђем и Милошем и само његову заузимању на Порти има се приписати успех 2. устанка; на бечком конгресу задржао за Рус. Бесарабију, Финску и добар део Пољ.; осн. св. алијансу; у унутрашњој политици био прво слободоуман, затим се вратио реакционарству; завршио живот као мистик, а његова изненадна смрт у Таганрогу изазвала сумњу и разне претпоставке. 3) А. II Ослободилац, цар (1855.-1881.), син Николе I; слободоуман владар; извео читав низ рефорама: ослободио сељаке кметства, осн. обл. земства са правом да решавају екон. и просветна питања; завео пороту и загарантовао судијама сталност. Кад се при крају владе вратио реакцији, револуционари га убили; ратовао са Тур. ради ослобођења балк. хришћ. (1877.-1878.) и проширио границе у Туркестану, Кавказу и Крајњем И. 4) А. III Миротворац, цар (1881.-1896.), син А. II, отпочео русификацију страних народа у рус. царевини, побољшао стање радничкој класи и утицао да се оснује Међунар. суд у Хагу. Приближио се Фрц. Србија и Југосл.: → А. Карађорђевић, А. Обреновић, А. I. -- Папе: 1) А. III (1159.-1181.), противник Фридриха Барбаросе противу ког склопио ломбардиску лигу. 2) А. VI Борџија (1492.-1503.), одличан политичар; био више световни владар него папа; водио ратове са сењорима по Ит. и живео веома порочним животом. 3) А. VII (1655.-1667.), припремао крст. рат против Турака. -- А. свети, александриски патријарх (312.-326.), на сабору у Никеји утицао да се осуди Аријева јерес.

АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ, македонски краљ, (336.-323. пре Хр.); наследио оца Филипа. Васпитао га грч. филозоф Аристотел. Ратовао са Трибалима (335.), угушио грч. устанак и разорио Тебу, затим прешао у М. Аз. (334.), победио Дарија, освојио Ег. и перс. царство и допро до Касписког Ј.; предузео поход на Индију, али морао да се врати због побуне својих војника, који су пропадали у пустињи Гедрозији. На повратку оженио се у Вавилону Роксаном, ћерком једног кнеза, а доцније Статејром, Даријевом ћерком. Умро изнурен ратним напорима, грозницом и неуредним животом у 33. год.; после смрти државу поделили његови ген.

АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ (1806.-1885.), срп. кнез (1842.-1858.). С оцем Карађорђем прешао 1813 у Аустр.; вратио се у Србију 1839. и постао ађутант кн. Михаила. Кад су уставобранитељи срушили кнеза, изабран на његово место, 2./9. 1842. Рус. влада, као заштитница Србије, није признала тај избор, извршен без споразума с њом, и стога избор обновљен 15./6. 1843. За његове владе учињене многе реформе дотадањег поретка и створене многе установе: отворено преко 200 н. шк. 1844. лицеј претворен у »вел. училиште« с I правним фак., Друштво срп. словесности почело 1847. свој научни рад, 185З. отворена Нар. библт., 1844. створен држ. законик, 1853. грађански-судски поступак. У нац. политици Начертаније мин. Илије Гарашанина израђено 1844., чији програм већ тада обухватао Србе и Хрвате у целини, делимично и Бугаре. Кад је 1848. избила буна Срба и Хрвата против Мађара, А. помагао своје саплеменике и послао им Стевана Книћанина са вел. бројем добровољаца. За време кримског рата, угрожена од Аустр., Србија остала неутрална. На париском конгресу 1856. донеле силе одлуку да се заштита Рус. над Србијом замењује јемством ових вел. сила за њену слободу под врховном влашћу султановом. У земљи кнежева политика није била много популарна, понајвише због притиска недовољно веште а сувише својевољне бирократије; уставобранитељи извргли се у прилично безобзирне олигархе; сам А., иако добронамеран, био личан и крут. То све изазвало јаку опозицију у земљи, која на светоандрејској скупштини 11./12. 1858. натерала: А. да поднесе оставку; напустио Србију и живео отад понајвише у А.-У.

АЛЕКСАНДАР ОБРЕНОВИЋ (1876.-1903.), срп. краљ (1889.-1903.), дошао малолетан на престо после абдикације свога оца, краља Милана. После смрти члана намесништва Косте Протића дошло до сукоба између радикалске владе и њене већине у скупштини и намесника (Јована Ристића, Јована Бели-марковића), који су били либерали; сукоби изазвали пад владе и нове бруталне изборе под владом либерала, који им нису донели већину, па се односи у земљи још више заоштрили. Стога А. врши држ. удар 1./4. 1893.: проглашава се пре времена пунолетним, отпушта намеснике и владу, 1894. изводи нови удар: укида устав од 1888. и враћа ст. од 1869. Несталан, често мења владе и своје линије; углавном уводи лични режим и сузбија радикализам. У спољној политици држи се најпре Аустр., после Рус, пред крај понова иде за Аустр. На њега неко време доста утицао краљ Милан, који 1897.-1900. провео у Србији као командант активне војске. А. се разишао и с оцем и учинио кобан корак, када се 1900. венчао с удовицом Драгом Машин, б. дворском дамом своје мајке и женом сумњиве прошлости; да поправи лош утисак од те женидбе, попушта радикалима, ствара 1901. н. устав с дводомним системом, и приближује се Рус., што ипак не измењује ствари набоље. Незадовољство против краљице, која изазива јавни скандал својом лажном трудноћом и коју компромитују њена браћа, расте све више и доводи до веома разгранате официрске завере. А. покушаји да опозицију уплаши довођењем официрске владе под претседништвом ген. Дим. Цинцармарковића само појачавају огорчење: у ноћи 28.-29./ маја 1903. завереници официри продрли у двор, убили А. и краљицу и учинили тим крај династији Обреновића; мада у погледу полит. способности заостајао за оцем, А. први почео да ради на обнављању балк. савеза, буђењу нац. свести код нашег живља у крајевима под Тур. и уједињењу целокупног нашег народа.

АЛЕКСАНДАР I УЈЕДИНИТЕЉ, јсл. краљ (1921.-1934.), други син краља Петра I (• на Цетињу 4./12. 1888.). Школовао се у Рус, у пажевском корпусу; кад му се старији брат Ђорђе 15./3. 1909. одрекао права на престо, А. постао престолонаследник; као такав реорганизовао срп. војску; као заповедник I арм. водио 1912. победоносне борбе са Турцима на Куманову и Битољу, а 1913. на Брегалници с Бугарима. Кад се 11./6. 1916. краљ Петар због болести повукао од владарских послова, А. примио регентску власт. У свет. рату (1914.-1918.) А. био врховни заповедник срп. војске. 1914. у 2 вел. борбе, Србија потпуно разбила аустр. војску; али 1915., нападнута од Немачке, Аустр. и Буг., морала до подлегне. Срп. војска се са чашћу повукла преко Арбаније на Крф, где реорганизована. Опорављена већ. 1916. одлази на солунски фронт и односи н. славну победу на Кајмакчалану. У јесен 1./9. 1918. срп. војска са савезницима пробила непријатељски фронт на Добром Пољу и потпуно растројила непријатељску војску. Те операције вршене под врховним надзором самог А. После војничких успеха дошли државнички. По закључцима срп. Нар. скупштине и Нар. вијећа у Загребу прогласио А. уједињење Срба, Хрвата и Словенаца у 1 државу (1./12. 1918.). После смрти краља Петра 16./8. 1921. постаје краљ. Његовом личном сарадњом створена 1921. Мала антанта, коју сачињавају Југосл., Рум. и ЧСР. 1927. склопљен савез са Фрц., а 1934. образован савез у којем су Југосл., Рум., Тур. и Грч. У унутрашњој политици до 6./1. 1929. држао парламентарни режим са најширим слободама; али, кад је овај режим, због сувише заоштрених партиских односа, довео до веома тешких заплета, а у 1 мах чак и до државне кризе, А. је укинуо устав (6./1. 1929.), па затим (3./10. 1929.) заменио дотадањи назив државе СХС именом Југославија. Истог дана извршио поделу земље на 9 бан. и посебно подручје града Београда (са Земуном и Панчевом). 3./9. 1931. прогласио устав са дводомним системом. У последње време живо радио да поправи односе са Буг. На путу у Фрц., где пошао на важне преговоре, убили га 9./10. 1934. непријатељи Југосл. Био ожењен (1922.) Маријом, ћерком рум. краља Фердинанда; из тог брака су: краљ Петар II и принчеви Томислав и Андреј.

АЛЕКСАНДОР, златник од 20 д са ликом јсл. краља Александра I; тежи 6,4516 г, финоће 900%, садржи чиста злата 5,8 г; није у оптицају, јер не одговара данашњем зак. пропису да 1 зл. д има 26,5 мг чистога злата.

АЛЕКСАНДРЕСКУ Грегор (1812.-1885.), рум. песник романтичар; гл. дело: Размишљања и елегије.

АЛЕКСАНДРЕТА (тур. Искендери), варош у М. Аз. на Сред. М. (15 000 ст.); извози вуну и кожу.

АЛЕКСАНДРИЈА, град и пристаниште у Ег., на зап. крају Нилове делте. Осн. Александар Вел. (332. пре Хр.): у ст. в. чувена са свог светионика и библт.; у доба Птолемеја, највеће ум., култ., и екон. средиште на И. После пада под рим. власт значај још порастао: сматрана за 2. град у целом царству. Данас град медитеранског типа са 575 000 ст.; 4/5 ег. робног саобр. иде преко А. Александриски патријархат. Црк. у А. осн. еванђ. Марко, па имала вел. углед и већ у 5. в. проглашена за п. Патријарси Александар, Кирило, Атанасије Вел. водили гл. реч у расправама о вери и природи Христовој. Доцније а. п. страдао од јеретика и ислама; данас у прав. рукама, али са малим бројем верника. А. превод Св. писма → Септуагинта. А. уметност, део јелинистичке ум. од 3. в. пре до 4. в. по Хр.; дела рађена у А., првенствено за трговце, банкаре и високе чиновнике. У архт. створила раскошне јавне и прив. грађевине, у сликарству дала одличне портрете. који утицали на постанак и стил виз. портрета; у вајарству неговала нарочито идиличне сцене из свакидашњег живота, веома поетизовано; у примењеној ум. оставила мајсторске радове у металу, камену и стаклу. А. филозофија, цветала у А. у 1. в. пре и 1. по Хр.; мешавина грч. флз. и источњачке мистике; гл. претставници: Филон, Клеменс из А. и Оригенес. А. школа, највиши богосл. научни завод (академија), основан у прво хришћ. време; у њој предаване и световне науке; можда наставак многобожачког унив. Музеја; у богосл. науци заступала мистично алегориски правац; из ње изишли многи црк. уч.; крајем 4. в. изгубила свој глас.

АЛЕКСАНДРИНАЦ, фрц. дванаестосложни стих којим је био написан Роман о Александру (из 12. в.), по којем и добио име; доцније обавезан у фрц. класичним трагедијама 17. и 18. в. Код Француза састављен од јамба, код нас од трохеја. Александриска трагедија, написана у а. стиху без цезуре или са њом (после сваког 6. или 4. слога).

АЛЕКСАНДРИСКИ МУСКАТ → малага.

АЛЕКСАНДРИТ, минерал, врста зеленог хризоберила; дању зелен, на вештачкој светлости мутно-црвен или љубичаст. Налазишта: Урал и Цејлон.

АЛЕКСАНДРОВАЦ, раније Кожетин, варошица у Моравској Бан. (око 3500 ст.); трг. и извозно место жупскога вина.

АЛЕКСАНДРОВИЋ Љубомир (1828.-1890.), сликар; израдио иконостасе у црк. банатских села Дињаша, Моношторе и Фердина. У Музеју кн. Павла у Београду од А. вел. и лепа Берачица и 1 лик Христов, у парохиском звању у Панчеву Тајна вечера. Радио и портрете; у генерацији романтичара истиче се као фини цртач и осетљив колорист.

АЛЕКСАНДРОВО 1) раније Пунат, варошица на о. Крку (2400 ст.); вел. прир. лука; ст. црква св. Доната; летовалиште и купалиште. 2) држ. ергела код Сплита, гаји углавном ар. коње.

АЛЕКСАНДРОПОЛИС → Дедеагач.

АЛЕКСИЈА (грч.), губитак способности читања при очуваном виду.

АЛЕКСИЈЕ, често име виз. и рус. царева. Византија: 1) А. I Комнин, цар (1081.-1118.), збацио Нићифора III, ратовао са Норманима, Печењезима и Турцима; сузбијао срп. активност зетског краља Бодина и рашког жупана Вукана и присилио њихове наследнике да према Виз. воде лојалну политику. 2) А. II Комнин, цар (1180.-1183.), за чије владе Немања збацио виз. власт, а Мађари узели Далм., део Хрв. и Срема. 3) А. III Анђел, цар (1195.-1203.), брат Исака Анђела, таст Стевана Првовенчаног, владар без способности, на силу закалуђерен после напада крсташа на Цариград. 4) А. IV Анђел, цар (1203.-1204.), син Исака Анђела. Кад му отац збачен довео крсташе који њему и оцу вратили престо, али их опет збацили. Убио га 5) А. V Дука Мурзуфло, цар (1204.); покушао да брани Цариград од крсташа, затим побегао, али ухваћен и погубљен. Русија: 1) А. I Михаиловић, цар (1645.-1676.), отац. Петра Вел., проширио државу у Сибиру и Украјини, коју добио од Пољака миром у Андрусову, 1667. За његове владе поправљене црк. књиге, осн. 1. позориште и богословија, донесен нови законик који сељаке опет везао за земљу и због којег избила побуна сељака под Стењком Разином (1668.-1671.). 2) А. Петровић (1690.-1718.), син Петра Вел., тајно радио са бојарима против очевих рефорама и бежао од њега у иностранство, због чега бачен у тамницу у којој и умро. -- А. св. 1) Божји човек (око 360.-411.), син угледног Римљанина; на дан своје свадбе напустио родитељски дом и отишао у испоснике. 2) митрополит кијевски из 14. в.; излечио жену татарског хана Џабинека и издејствовао ослобођење рус. свешт. од плаћања данка. Допринео много снажењу Московске кнежевине.

АЛЕКСИН, комплемент, супстанца коју има сваки свежи серум; неопходан за изазивање хемолизе и бактериолизе; бива уништен грејањем на 55°; стајањем нагло губи моћ.

АЛЕКСИНАЦ, варош и среско место (5384 ст.) на ушћу р. Моравице (Моравска бан.); учитељска шк., нижа гмн. У А. Пољу успева добар моравски дуван.

АЛЕКСИС Вилибалд, псеуд. Виљема Херинга.

АЛЕКСИЋ 1) Анђелко († 1904.), војвода 1. срп. комитске чете која заједно с њим изгинула на. Четирцима у борби с Турцима. 2) Никола (1811. или 1812.-1873.), сликар, један од најплоднијих наших ум.; оставио преко 1000 икона и око 100 портрета. Као сликар рел. композиција, међу првима напустио барок и прихватио класицистички правац; боје неизразите. 3) Стеван (1876.-1923.), сликар, унук → 2); насликао много слика; највећи напор уложио радећи композиције из нац. ист. на сводовима Преображенске црк. у Панчеву (Крунисање Стевана Првовенчаног, Спаљивање моштију св. Саве итд.); насликао мноштво икона за разне црк. и прив. лица, радио и портрете и жанр-сцене. У основи реалист, по формацији академик, али највише волео да ради романтичне композиције на начин близак импресионизму; услед тих противречности његово целокупно дело даје неодређен и збуњен утисак.

АЛЕМ (тур.), драги камен, драгуљ, дијамант.

АЛЕМАН Матео (1548.-1609.), један од гл. претставника шп. пикарског романа; његово гл. дело Гусман од Алфараче имало вел. успеха и у многим евр. земљама.

АЛЕМАНИ → Аламани.

АЛЕНТАУН (Allentown), варош у Пенсилванији (САД); 120 000 ст.; инд. (хем. и гвожђа).

АЛЕП (ар. Халеб), град (око 200 000 ст.) на С фрц. Сирије са развијеном инд. свиле, памука и израђевина од коже; извози уље, жито, воће.

АЛЕРГИЈА (грч.), појава да тбк.-ом инфицирано тело друкчије реагује на бацил тбк. и његове производе неголи неинфицирано (→ туберкулинска реакција, → Кохов феномен). Алергичне болести, појаве преосетљивости неких организама на извесне материје: храну, лекове, прашине, цветни прах и др.; нпр. астма, мигрена, копривњача, сенска грозница, екцем, неки проливи; изазивају којипут и наглу смрт.

АЛЕУРОН, алеуронат (грч.: брашно), лепљива беланчевинаста материја у пшеничном зрну и биљним семенкама.

АЛЕУТИ, народић (2000) на истоименом о.; говоре једним ескимским наречјем, али нису еск. порекла; већина примила прав. веру и рус. обичаје. Алеутска Острва, низ вулканских о. (продужење пол. Аљаске) дугачак 1750 км (38 000 км², 25 000 ст., махом рибара); припадају САД.

АЛЕФ, 1. слово јевр. азбуке.

АЛЕЧ, највећи ледник у Алпима (129 км²), полази са врха Јунгфрау (4167 м) у Бернским Алпима (Швајц.) и силази на Ј ка долини Роне.

АЛЕШ Никола (1852.-1913.), чсл. изразито нац. сликар; гл. дела: Власт, Четири извора драмске ум. (циклуси у Народном дивадлу у Прагу), Живот ст. Словена (цикл.), Елементи, Сироче и др.

АЛЕШИ Андрија († после 1503.), вајар и архитект, рођен у Драчу, учио у Ит., радио по Далм. у 2. половини 15. в. У Сплиту градио 1448. данас порушену капелу св. Катарине; довршио капелу породице Црнота у црк. св. Јована Еванђелиста на о. Рабу; гл. дело крстионица у трогирској катедрали (1467.), са занимљивим рељефима крштења Христова и св. Јеронима; вероватно радио и на палати Ћипиковој у Трогиру. Био еклектик и типичан претставник доба у којем се мешали готски и ренесански елементи.

АЛЕШОВЕЦ Јакоб (1842.-1901.), слов. књиж., приповедач и драм. писац; гл. дела: Кустоца ин Вис, Ричет из Жабјока, Војна на Туршкем, Не в Америко и др.

АЛЖИР, обл. у с. Афр., у приморју Сред. М. између Туниса и Марока; на Ј граничи са Сахаром; (574 452 км², 6 мил. ст., већином Кабила и Арапа; око 840 000 су Европљани, поглавито Французи). Сточарство и земљр., коју Французи веома унапредили (жито, ј. воће итд.). Европљани увели виноградарство; вино гл. извозни артикал. А. припада Фрц. и дели се на 3 дпт. Гл. места: А. (226 000 ст.), седиште истоименог дпт. и целе обл., и Оран.

АЛЗАС (нем. Елзас), покрајина у си. Фрц.; обухвата и. падину Вогеза и л. страну Рајнине потолине; 1870.-1918. припадао Нем., а версајским уговором поново враћен Фрц. Поред Француза и знатан број Немаца. Има каменог угља, соли и минер. уља. Рударство и ткст. инд. Гл. град Страсбург.

АЛИ 1) Али-бен-Аби-Телеб, Алија, Мухамедов брат од стрица, његов зет и 4. наследник (халифа, 656.-661.); пренео седиште халифске власти из Медине у Куфу (Ирак); убијен од → харинита. Код → шиита, А. ужива вел. поштовање. Његове присталице алиди. 2) Мустафа син Ахмедов, прозван А., највећи тур. историчар 16. в.; многостран научник и критичар; био секретар Ферхад-паше Соколовића и провео 8 г. у Босни.

ALIAS (лат.), другим речима, друкчије, иначе.

АЛИБИ (лат.), бављење у неком другом месту, а не нпр. у месту злочина; доказати а., у крив. праву доказати за неко лице да није кривац, јер се у часу злочина налазио на сасвим другом месту.

АЛИБУНАР, среско место у Дунавској Бан. (3980 ст.); на прузи Панчево-Вршац.

АЛИГАТОР, род крокодила чији претставници живе у водама Ј. Амер. (врста mississipiensis), и Кине (врста sinensis); амер. а. може достићи дужину од 4,5 м; кожа се прерађује.

АЛИГЕНИ, план. венац на И С. Амер., дуг 2000 км (највиши врх Монт Мичел, 2045 м), добро пошумљен и богат рудним благом (угаљ, гвожђе, олово, петролеум, бакар, цинк, сребро).

АЛИГИЈЕРИ → Данте.

АЛИЗАРИН, биљна боја, једињење угљеника, водоника и кисеоника; некада се добивала из броћа; од 1869. синтетички из антрацена; боји само у присуству мочила: са стипсом црвено, са зеленом галицом црно или љубичасто.

АЛИЈА 1) речица близу Рима на којој Гали потукли Римљане, па онда заузели Рим 390. пре Хр. 2) → Али 1).

АЛИЈАНСА (фрц.) 1) савез. 2) у праву сродство по тазбини, → афинитет. 3) А. света, савез евр. владара, склопљен 1815. на потстрек рус. цара Александра I, у циљу да све спорове решавају мирним путем у духу Св. писма. У савез ушли сви евр. владари, изузев папе, енгл. краља и султана. Значај С. а. био умањен оснивањем → пентархије.

АЛИЈАТ, краљ Лидије (618.-562. пре Хр.), Крезов отац.

АЛИЈЕНАЦИЈА (лат.) 1) отуђење. 2) у мед. опште име за све врсте душевних болести.

АЛИКАНТЕ, гл. град (73 000 ст.) истоимене обл. у Шп., живо пристаниште на обали Сред. М.; зимско морско купалиште; инд. место (ткст., хартија, дуван, раф. петролеума); извози вино, сухо грожђе, ј. воће.

АЛИКВАНТАН ДЕО (лат.), број који не дели дати број без остатка; супр.: аликвотни део.

АЛИКВОТНИ ДЕО (лат.) 1) у мат. део неког броја којим је тај број дељив без остатка. 2) у праву се јавља код сусвојине дељивих (физички део) и недељивих (идеални део) ствари; нпр. ако 3 брата наследе 3000 д и кућу заједно, сваки има свој а. д. (1000 д и 1/3 права својине на кући). А. тонови, делимични, хармонични, горњи тонови, који се чују изнад осн. тона, чији су саставни делови.

АЛИЛУЈА (јевр. Халелуја: хвалите господа); употребљава се често у хришћ. богослужењу.

АЛИМЕНТАЦИЈА (лат.) 1) у праву издржавање, дужност издржавања жене лежи на мужу, детета на брачном оцу, мајци, деди, баби, стрицу и ујаку, по реду; ванбрачног детета на мајци, оцу који је признао очинство, мајчиној кући, општини; а родитеља у беди на деци; лице које има право а. може га тражити тужбом. 2) у мед. → исхрана. Алиментарна интоксикација, праћена тешким обликом пролива код деце са тмпт., повраћањем, заносом; код младе дојенчади често смртна.

АЛИМПИЈЕ 1) рус. иконописац из 11. в.; учио код Грка. 2) → Столпник.

АЛИМПИЋ Ранко (1826.-1882.), ген. и мин. грађ. у Краљ. Србији.

АЛИНЕЈА (од лат. ad lineam = по линији), нов ред; став нечег написаног или наштампаног, обично део зак. параграфа што почиње с увученом речју.

АЛИНЦИ, село у Вардарској Бан., између Битоља и Прилепа; познато по боју од 24./10. 1912.

АЛИ-ПАША 1) Јањински (1741.-1822.), одметник у Арб.; намеравао да влада независно од султана, ослањајући се на Рус. и Фрц. Одржавао везе и са кн. Милошем. Чувен са своје свирепости. Турци га најзад принудили да им преда Јањину 1822., па га затим погубили. 2) Мухамед Емин (1815.-1871.), тур. државник, учествовао у закључењу париског мира; од 1861. вођ младотур. странке.

ALITER (лат.), друкче, на др. начин. Алитерација, појава истог сугласника узастопно на почетку већег броја речи, нпр.: Службу служи срп. цар Стеване, службу служи св. Арханђела.

АЛИФАТСКА ЈЕДИЊЕЊА, у орг. хем. метанска једињења; супр.→ ароматска ј.

АЛКА 1) (лат. alca), морска птица → њорке. 2) (тур.) → сињска алка.

АЛКАЗАР (шп.-ар.), утврђена палата маварских краљева у Шп.; најлепши пример у Севиљи.

АЛКАЛДЕ, у Шп. претседник општине и мировни судија.

АЛКАЛИЈЕ (ар.), хидроксиди алкалних метала Тровања а., нека а. унесена у организам ноцентрисана или разблажена, проузрокују тешке повреде па и смрт; међу њима најотровније: камена сода, цеђ (смртна доза 10-15 г); знаци: слузокоже беле, нагрижене, љигаве, повраћање љигавих, крвавих маса, грчеви у трбуху, крвав пролив, тешке озледе једњака и желуца, са могућном перфорацијом, колапс, кома; 1. помоћ: пити што више слабе растворе киселина (разблажено сирће, лимунов сок), уље, салеп и млеко, а код болова и наркотична средства; не давати на повраћање, не испирати желудац. Алкалитет пепела, број см³ нормалне киселине, потребан да се неутрализује пепео од 1 л шире или вина, чији нормални пепео реагује алкално. Алкалитетни број, број см³ потребан да се неутрализује 1 г пепела. Алкалне земље, имају у себи много а. соли; не траже много воде. А. метали: литијум, калијум, натријум; рубидијум и цезијум, чија заједничка особина да водени раствори њихових хидроксида дејствују алкално (базно) тј. лакмусову црвену хартију боје у плаво. А. минералне воде, а.-земно, а. м. в., а.-муријатичне м. в., а.-салиничне м. в. → вода. А. резерва, количина натријум-бикарбоната у крви, која и поред сталног стварања нових продуката киселог карактера одржава у течностима које оптичу организмом (у крви) константну слабо а. реакцију (→ пуфери). Алкалоза, ненормално стање организма чија крв показује јаче а. реакцију него нормално, тј. повећану вредност а. резерве.

АЛКАЛОИДИ, азотна орг. једињења у биљкама: кинин, кокаин, кофеин, морфин, никотин, атропин, теобромин, стрихнин и др.; јаки отрови; у мањим количинама употребљавају се као лекови.

АЛКАМА (Alquama), ар. песник пре ислама.

АЛКАНА (Alcana tinctoria, фам. Borraginaceae), оштролиста биљка, масно црвене коре при корену од које се прави црвено мастило; успева у ј. Евр. и у М. Аз.

АЛКАНТАРА, шп. варошица у покр. Касерес на Таху (3610 ст.); седиште ст. витешког реда, осн. 1156. г.

АЛКЕЈ 1) син Персејев, прадед Херкулов. 2) грч. лирски песник са Митилене (7. в. пре Хр.); увео алкејски стих од 5 стопа (од којих прве 3 и последња јамбови, а 4. анапест), који много употребљавали рим. песници, и а. строфу од 4 стиха, од која 2 једанаестерца и по 1 деветерац и десетерац.

АЛКЕСТА, кћи Пелијина, жена Адметова; жртвовала се за свог мужа, а Херкул сишао у доњи свет да је спасе. Еурипид написао трагедију А.

АЛКИБИЈАД (451.-404. пре Хр.), славољубиви атински војвода и државник. Периклов васпитаник и најомиљенији Сократов ученик. Као вођ демократске странке наговорио Атињане да приреде поход на Сицилију 415., у који сам пошао као командант. Оптужен од непријатеља за оскрвњење Хермеса, побегао у Спарту, одакле много нашкодио својој отаџбини, затим се измирио с Атињанима, али ипак умро у изгнанству: убијен у Перс., по наредби битиниског сатрапа Артабаза.

АЛКИД, Алкејев унук, надимак Херкула и његових потомака.

АЛКИЛИ, једновалентни делови угљоводоника; састоје се из атома угљеника и водоника, најпростији: метил CH_{3}, етил C_{2}H_{5}, пропил C_{3}H_{7}.

АЛКИНОЈ, краљ Фејачана, отац Наусикијин; лепо дочекао Одисеја, кад је по повратку из Троје претрпео бродолом, и отправио га на Итаку. Алкинојеви вртови називају се украси на новцима Коринта, Аполоније и Драча.

АЛКИОНА, кћи Еоле, жена трахиског краља Кеја; богови је заједно са мужем претворили у водене птице.

АЛКМАН из Сарда, или Алкмеон, грч. лирски песник из 7. в. пре Хр., осн. хорске поезије.

АЛКМАР, ст. град у Хол. недалеко од Амстердама (око 30 000 ст.); извоз сира и масла.

АЛКМЕНА, ћерка микенског краља Електрона, жена Амфитрионова и мати Херкулова.

АЛКМЕОНИДИ, знатна породица у Атини, досељена из Месеније; из ње потекли Мегакле, Перикле, Алкибијад и др.

АЛКОВЕН (ар. al-kubbe), одвојена просторија од собе, без прозора; затвара се завесама.

АЛКОРАН → Коран.

АЛКОХОЛИ (ар.), у хем. класа орг. једињења (са карактеристичном групом --OH), сличних по особинама и саставу. При благој оксидацији прелазе у алдехиде, при јачој у киселине. Најважнији етилни или обични а. (шпиритус), C_{2}H_{5}OH, којег има у свим а. пићима (вино, коњак, ликер, ракија); добива се из сировина са шећером (воће) врењем спремљеног раствора; скробне сировине (кромпир, житарице) се прво хидролизују, па се добивени раствор шећера излаже а. врењу. Из преврелог раствора добивају се дестилацијом у вел. апаратима сирови 90%-ни а. и џибра; поновном дестилацијом (рафинисањем) чисти 96%-ни а., а апсолутни а. накнадном дестилацијом преко материја које везују воду (креч). А. кључа на 78°, има специф. тежину 0,806; употребљава се за израду а. пића, оцта, лакова, експлозива, парфимерије, мед. препарата и као гориво. Унесен у малим дозама (знатно испод опојне дозе) у организам, сагорева слично другим хранљивим материјама: сагоревајући 1 г ослобађа 7 калорија; иначе му дејство на организам наркотично, опијајуће: у почетку пријатност, слабљење расуђивања, затим раздражљивост и необузданост; услед претераног пића долази до акутног тровања са знацима: повраћање, убрзано лупање срца и узрујаност; затим депресија, црвенило лица и конјунктива, укоченост зеница, постепено слабљење срчаног рада, делиријум, кома, могућна и смрт; 1, помоћ: изазвати повраћања, испрати желудац, дати црну каву, одржавати рад срца. Хронично т. код дуготрајне и сталне употребе (алкохоличар); знаци: дрхтање, живчане појаве, → делиријум тременс, цироза јетре и др. болести органа за варење и бубрега. Индустрија а. у Југосл. веома развијена услед обиља сировина; производе га: мале пољопр. фабрике (око 40), које углавном искоришћавају пољопр. производе са својих имања (кромпир, шећ. репа и њени отпаци, кукуруз итд.), и вел. инд. предузећа, тхн. савршенија и већег капацитета, која добављају разноврсне сировине. Сама производња а. у Југосл. законом ограничена на 9,7 мил. л (70% вел. фабрике, 30% мале пецаре и под држ. контролом). Незнатне количине а. се извозе: 1930. г. 2187, а 1934. само 84 т. На а. за инд. употребу и гориво не плаћа се држ. трошарина; да се спрече злоупотребе, тај се а. помоћу материја непријатна укуса и мириса (пиридин, камфор, оцтена киселина и др.) денатурише и продаје под именом шпирит. Последњих година у пољопр. земљама се а. меша са бензином и служи као гориво за експлозивне моторе. -- Друге врсте: метил-а., бутил-а. и амил-а. А. у вину, производ врења (изазван гљивицом врења), настаје (у шири) разлагањем шећера на а. (најважнији етил [C_{2}H_{5}OH], а има и др. споредних продуката; → патока) и угљен-диоксид (CO_{2}) по формули C_{6}H_{12}O_{6} = 2C_{2}H_{5}OH + 2CO_{2}, из гликозе и фруктозе настаје 51,11% а. и 48,89% CO_{2}; из сахарозе (обичног шећера) 53,80% а. и 46,20% CO_{2}, по формули: C_{12}H_{22}O_{11} + H_{2}O = 4C_{2}H_{5}ОН + 4CO_{2} (од шећера до крајњег хем. резултата постоје вероватно прелазни производи). У научним пробама постиже се 95,2% а. и 95,2% CO_{2} од теориске вредности, у практичном винарству још мање. Садржина а. у природном вину различита, према врсти грожђа, виноградарском крају, степену дозрелости, гљивицама врења. Слаба в. садрже 6-7% vol. а. и не могу се чувати; лака стона 8-10%; јака 10-13%; веома јака 13-15%; природна ретко садрже 16%, преко 18% никад. Количина а. у в. рачуна се у процентима по запремини и тежини; мери се непосредним начинима ебулиоскопом (у трговини са в.) и винским градом (аерометром), који је нетачан; тачније посредно, дестилацијом в. одређује се а. у дестилату → алкохолометром или мерењем специфичне тежине дестилата пикнометром или Моровом вагом и израчунавањем а. по нарочитим табелама. Алкохолизам хроничан, скуп болесних појава проузрокованих хроничним тровањем а. пићима. Алкохоличар, уноси у свој организам, више или мање редовно, н. количине а. пре него што је престало разорно дејство претходно узете количине. Алкохолна пића се добивају врењем шећера, грожђа или другог воћа (вино, јабуковача, крушковача); садрже 4-14% чистог а. Врењем јечма уз додатак хмеља постаје пиво (4-8% а.); ракије се добивају дестилацијом (печењем) преврелих сокова или изгњеченог воћа. нпр. шљива (шљивовица), комине (комовица), хлеба (комадара), кукуруза, кромпира (шпиртуља). Рум се добива од ориза, а ликери се праве од а. (20-90%) додатком миришљавих материја и зачина. Превирањем грожђани и воћни шећер претвара се у а. и угљену киселину. У вину се налазе поред воде и а. састојци воћа (танин, боје, мириси), у пиву нешто слада и горких састојака, у ракији, осим додатих састојака, само а. и вода. Год. производња и потрошња а. п. у Евр. износи: пива 128 615 455 хл, вина 141 465 909 хл, ракије 8 454 715 хл, јабуковаче 27 592 617 хл; свега 306 128 696 хл или преко 30 милијарди л попије се у Евр., а у Амер. и осталим деловима света 577 мил. хл. За а. се изда у свету око 300 милијарди д или на 1 стан. око 600 д год. У Југосл. се год. произведе (и готово све попије у земљи) отприлике: ракије 62 мил., вина 358 мил. а пива 100 мил. л, свега 560 мил. л, у вредности најмање 5 милијарди д или на 1 стан. око 300 д год. За а. п. потроши се више од ½ бербе грожђа и воћа. У Југосл. има 100 000 казаница, или 1 на 138 стан., и 40 000 крчми, или 1 на 325 особа (→ антиалкохолни покрет). А. врење → алкохол, врење. Алкохолометар, справа за директно мерење % а. у смеши са водом: вретенаста стаклена цев са скалом од 0-100% (или само до 50%) на горњем и проширен ваљкаст део на доњем крају који се завршава куглицом, напуњеном живом или сачмом. Скала мора бити баждарена за сталну тмпт.: код а. са скалом за тежинске % обично на 15º, а за волуменске % на 15,5º. Ако тмпт. течности није једнака нормалној тмпт., а, се подеси на њу или се врши корекција према нарочитим таблицама. Не може се вршити директно мерење % а. у пићима с екстрактима (вино, ликер итд.) (На сл. мерење алкохолометром). Алкохоло-метрија, мерење количине а. у а. пићима.

АЛКУИН, Албинус (735,-804.), англосаксоноки калуђер и научник; писао на лат.; осн. школу на двору Карла Вел. и помагао га у просветним реформама.

АЛМА, речица на Криму, на којој Французи и Енглези потукли рус. ген. Меншикова 1854.

АЛМАГЕСТ →Птолемеј.

АЛМАГРО 1) Диего ст. (1475.-1538.), шп. конквистадор, друг Фрање Пизара, са којим уништио државу Инка и заузео Перу и Чиле; удављен по наредби Пизара. 2) његов син Диего мл. (1520.-1542.) убио Пизара, али побеђен и погубљен.

АЛМАДЕН, град у шп. покр. Ејудад Реал (11 000 ст.); налазиште живе.

ALMA MATER, и a. parnes (лат.: мајка хранитељка), израз којим често лат. песници означавају отаџбину; данас га писци употребљавају да означе шк. (обично унив.) која их духовно отхранила, или уопште унив. у песничком и беседничком говору.

ALMA MONS, брдо у Панонији које Римљанима отели уетаници из далм.-панонског устанка 6.-9. г.; можда данашња Фрушка Гора.

АЛМАНАХ (ар.), првобитно астр. календар, данас књиж., полит. и модни зборник; збирка ауторских приноса; издавач или ур. не стичу његовим објављивањем ауторско право на прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. А. у јел. књиж. јављају се најпре код Словенаца: Писанице од лепех уметности (Љубљана, 1779.). Код Срба их почиње 1815. Дим. Давидовић Забавником, а наставља Вук Караџић Даницом 1826.; најпознатија поред ње била Срп. пчела (1830.-1841.) Павла Стаматовића, а најдуже излазио и много читан Љубитељ просвештенија, настављен у Срп.-далм. магазин (1836.-1869., 1897.) У Босни фра И. Јукић кренуо Босанског пријатеља (1850.). Од а. излазе данас Браство (изд. Друштво св. Саве од 1887.) и Годишњица Н. Чупића (од 1877.) са популарним и научним садржајем. Све више замењују а. календари, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и ориг. прилоге. -- А. Гота, излази у Готи на фрц. и нем. језику од 1763. и доноси адм. и стат. податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породица; после свет. рата изгубио од свог значаја.

АЛМАНД (allemande), нем. игра; играна први пут у Версају у време Луја XIV (17. в.); разни облици у такту 2/4, 3/4 или 4/4, кораци једноставни; главно покрети руку и горњег дела тела; данас се игра у Швајц. и ј. Нем.

АЛМАНДИН → гранат.

АЛМАНЗОР, 2. халифа из династије Абасида (754.-775.), саградио Bагдад и помагао научнике.

АЛМЕЈДА Франћеско д', порт. завојевач, 1, вицекраљ Индије; убили га Кафри 1510.

АЛМКВИСТ Карл (1793.-1866.), швед. писац који својим разгранатим талентом заузима посебан положај у књиж.; првим делом свог рада, до 1830. припада романтичарима; после прелази у реализам, и својим идејама, расутим по разним књ., иде у крајњи радикализам; издао низ књ. под заједничким именом: Књига дивљих ружа (1832.-1851.). Доцније објавио неколико студија идеолошке и соц. садржине, у којима расправља проблеме свог времена на веома слободоуман начин.

АЛМОРАВИДИ, берберска секта која се истакла и политички, осн. 1062. град Мароко и проширила своју власт све до Алжира. На позив шп. мусл., ова је династија дошла у Шп., потукла хришћ. (1086.),а око 1110, г. завладала готово целом мусл. Шп. Год. 1146. прешла је власт над Мароком и Шп. у руке Алмохада.

АЛМОХАДИ, берберска (мусл.) династија (1121.-1269.), развила се из једне берберске секте; заменили Алморавиде у Мароку и у Шп. (до 1212.).

АЛМОШ 1) вођ 8 мађ. племена у 9. в., отац Арпадов. 2) хрв. краљ (1091.-1093.), синовац мађ. краља Ладислава I, од њега добио на управу Панонску Хрв., али морао да је напусти. Пребегао у Виз., где прешао у православље и умро као Константин.

АЛМУКАНТАРАТ (ар.), замишљени круг на привидном небеском своду, паралелан са хоризонтом.

АЛОБРОЗИ, келтско племе, настањено у ст. Галији између Роне и Изера; покорио га Цезар.

АЛОВ (мађ.), дугачка, а плитка пређа (дужине 40-200 м, дубине 1,5-1 м), на доњој страни, којом гребе дно, оптерећена оловицама, а на горњој, која се држи на површини воде, има јагњедину кору (параши, плута); погодан за рад на прудовима и полојитим местима; обично у употреби за ноћни лов.

АЛОГАМИЈА (грч.) → опрашивање.

АЛОГЕНЕ РЕКЕ (грч.), р. у карсним обл., чије извориште ван карста, у вододржљивом терену. Усецају у карсним обл. дубоке, кањонске долине.

АЛОГИЧАН (грч.), нелогичан, неразуман; по Шопенхауеру воља за живот као суштина света а. снага; стоичарима су афекти а.; слично данас учи психоанализа да је несвесна обл. душевног живота алогична и аморална.

АЛОГРАФСКИ ТЕСТАМЕНТ (грч.-лат.), није написао тестатор, већ неко други по његовој жељи, и то у присуству сведока; у Србији укинут 1911. г. због вел. злоупотреба, али важио у осталим деловима државе; поново унет у предоснову јсл. грађ. з.

АЛОД (стнем.), имања која герм. краљеви приликом насељавања одузимали од евр. староседелаца и додељивали их у потпуну својину својим ратницима, под условом да им ови плаћају порез и учествују и даље у рату; код нас → баштина.

АЛОИДИ, име титанских близанаца Ота и Ефијалта, синова Нептуна и Ифимедије; убио их Аполон при покушају да се попну на небо.

АЛОЈЕ (Аоlë, фам. Liliaceae), биљке (око 180 врста) сухих предела, степа и савана у Афр. са дебелим сочним лишћем (слично агави); многе су украсне. Од дивљих и гајених врста добива се нарочита смола, а из ње а. или салисабор, жут прашак који садржи емодин и неколико сличних гликозида; даје се у облику пилула за чишћење црева (не даје се код шуљева и трудноће, јер натерује крв у трбушне органе); жене га узимају у вел. количинама ради побачаја, али при том може доћи до опасног тровања.

АЛОЗИЈЕ св. →Гонзага.

АЛОКУЦИЈА (лат.), говор рим. папе у сабору кардинала ради објашњења папске политике.

АЛОНЖ (фрц.), наставак, продужетак. Менични а., продужетак мен.; кад се полеђина мен. преносом толико испуни да се даље не може више на њој писати, преносити, мен. се продужује листом хартије истог облика и величине као и мен. Лице које даље преноси мен. и лепи а. мора то потврдити својим печатом и потписом на а.; на предњој страни а. записано обично уз коју мен. иде. А. је материјално и правно саст. део мен.; 1 мен. се може више пута продужавати (алонжирати).

АЛОПАТИЈА(грч.), по Хенеману, метод лечења, данас без значаја, изазива медикаментима супр. знаке обољењу.

АЛОПЕЦИЈА (грч.) → ћелавост, опадање косе.

АЛОТРОПИЈА (грч.), појава да се неки елементи јављају у различитим облицима, са различитим физ. и хем. особинама; нпр. угљеник се налази у прип. као дијамант, графит, аморфан угљеник и чађ, фосфор као бели и црвени.

АЛОХТОН (грч.), пореклом из неког др. места.

АЛПАКА 1) легура никла, бакра и цинка (→ ново сребро). 2) животиња (Lama pacos), преживар из пор. камила, у Ј. Амер.; даје вуну.

АЛ ПАРИ (ит.), израз који означава да је цена (курс) хартије од вредности једнака њеној номинали, да се исплата има вршити по ном. курсу, или да је берзански курс једнак номиналном.

АЛПИ, највећа план. у Евр. Одвајају Апенинско Пол. од Ср. Евр.; пружају се у облику лука од Лигурског М. и Ронине долине на З до Панонског и Бечког Басена на И (око 1100 км). Вел. део изнад 3000 м, више врхова изнад 4000 м, највиши Мон Блан 4810 м; знатан део изнад снежне границе (на С 2700, на Ј 3100), и стога под снежаницима н ледницима (око 2500 ледника, највећи Алеч). По унутр. грађи припадају млађим, набраним веначним план.; поред набирања за грађу од значаја и навлаке (шаријажи). За време дилувијума јаче заглечерени; стога многе долине имају облик валова, а у подножју моћне моренске наслаге и многа јез. Издвајају се 3 уздужне зоне: 1) средишна, од старијих стена (гранита, гнајса и кристал. шкриљаца), највише издигнута; 2) сев. кречњачки Преалпи, од пространих често скаршћених, кречњачких пласа и површи, и 3) ј. кречњачки Преалпи од кречњака и доломита, такође местимице скаршћени. Попречна линија: Ј. Комо-горња Рајна-Боденско Ј. дели А. на И. и Зап. Источни А. шири, нижи, готово праволиниски, једноставније грађе, имају више услова за уздужне, мање за попречне комуникације (Бренер); изразитију конт. климу; насељени поглавито Немцима и Словенцима. Зап. А. ужи, виши, лучно извијени (заплетенија шаријажна грађа), већа површина под ледницима, више попречних превоја повољних за комуникације (Симплон, Св. Готхард и др,), више средоземно-атланска клима; настањени поглавито герм. и ром. народима. Због висине јавља се изразити појасасти распоред вегетације (појаси: листопадне шуме, четинари, алписке траве и трајан снег и лед). У привр. погледу издваја се на подножју мања земљр., изнад ње шумарска и сточарска привр. површина; нарочито искоришћена последња. А. сиромашни рудним благом; нешто мало има соли, гвожђа и олова. Инд. се развила поглавито благодарећи богатству у воденој снази. Вел. привр. значај има туризам. А. у Југосл. испуњују најсевернији крај државе и обухватају најмањи простор од свих план. система; њихова граница иде долином р. Зиле до њеног ушћа у Драву, а затим сев. ободом Караванки и ј. ивицом Похорја; у њих спадају Похорје, Козјак и Слов. Горице; у привр. погледу цела обл. лепо обделана; стан. се бави земљр., виногр. (љутомерска вина), воћарством (јабуке, крушке), сточарством и инд.; гл. центри: Марибор, Чаковец, Мурска Собота и Љутомер. Алпиди, план. група у Југосл.; обухвата: → Алпе, → Карпате и → Балканске план. Алпинизам, планинарство, пењање на високе врхове без стаза, по каменитим план. или висовима покривеним ледом, помоћу конопаца, алпског пијука и прибора за пењање. Модерни а. као спорт почиње од ит. песника Петрарке (пењање на Мон Ванту, 1920 м). Око 1500. цар Максимилијан попео се на 1 глечер А. Први се пењао из спорта д-р Пакар, 1786., на Монблан (4810). Од 1850. осн. се алписка удружења и штампају књ. о а. Тако постао и занат водича. Подигнуте куће, знаци и путописи за пењање много олакшавају успон. У свет. рату многе државе постигле у а. вел. успехе, јер се борбе водиле и на високим план., али уз огромне жртве (лавине затрпавале читаве чете). После рата пронађена н. и усавршена ст. средства за пењање: гојзерице, штапови, ципеле и конопци; савладане и ваневр. план.: Елбрус (5600 м), Хималаји (до 6800 м). Данас је а. спорт масе; има много присталица, нарочито у вел. градовима. Иначе опасан спорт, који захтева хладнокрвност и милиметарску срачунатост покрета. Алпинист, који се бави а. Алпинци, план. трупе. Алписка багрена → багрен. А. биљке, ореофите, које се налазе на високим план. у а. региону и на којим се јасно огледа утицај висинске климе: по правилу ниска раста и са положеним гранама; имају јаче развијене корене; лишће ситније, дебље, кожасто, длакаво, зимзелено; секундарно дебљање незнатно услед краткоће вегетационе периоде; цветање убрзано (цветају одмах по отапању снега, а често и у снегу), цветови живо обојени и сразмерно вел.; јесења боја лишћа по правилу црвена; веома отпорне према хладноћи. Уопште показују читав низ ксероморфних карактера у вези са ниском тмпт. лета, јаком инсолацијом, сухим и разређеним ваздухом, јаким ветровима, кратком вегет. периодом, итд. Међу а. б. веома мали број једногодишњих, чији % опада уопште с висином. А. кокош (Lagopus mutus), у А., с Евр. и Аз., сродна тетребу; као и поларна к. добива зими белу боју (→ сл.). А. привреда, тип привр. у А.: сточарство најважније занимање (најкориснија животиња говече); стока се преко лета изгони на сувате, приватне или општинске. После сточарства по значају долази шумарство. Земљр. слабије развијена. Знатан извор прихода кућевна радиност (дрворез и сл.) Рудно богатство мало; једино има гвожђа, соли и олова; инд. (ткст. и др.) базира на воденој снази; вел. улогу игра и туризам због лепих предела и минер. извора. Сличне су привр. прилике и на др. високим план., па се така привр. уопште зове а. п. А. Ороген, план. које захватају з. део наше државе; рачвају се у 2 стабла: → Динариде и → Алпиде. А. раса: брахикефална лубања, онизак раст (просечно 163-164 см), лице широко и округласто, нос широк и спљоштен, горњи део тела сразмерно дуг, удови кратки, коса права и тврда, боја косе тамна, коже жућкасто-мрка. Распрострањена поглавито у јз. и ср. Фрц., ј. и ср. Нем. и зап. А., али и код Сл. А. регион, изнад шумске границе; код многих планина у тропима, недовољно високим да би могле имати шумску границу, овај назив означава р. при врху. А. ружица (Rhololendron, фам. Ericaceae). планинска биљка са 10 прашника сродна азалеји са 5 прашника: најчешћа у Аз. и С. Амер.; у Евр. расте само неколико дрвенастих ниских врста; има је и на балк. план. Rh. ponticum, шумска биљка Кавказа и М. Аз., неколико м висока шиба зимзелена лишћа, крупних левкастих цветова; на Б. П. расте у буковим шумама Странџе; врста сродна понтиској расте на Пиренејском Пол.; украсна биљка. А. руменило, вечерње р. после сунчева заласка на високим брдима.

АЛРАУНА (гот.) → мандрагора.

АЛ РАУНД СПОРТИСТ (енгл.), који се бави разним спортовима.

АЛРУН, код ст. Германа свешт. и пророк.

АЛС-ОБ (нем. als ob, као да), флз. термин служи томе да се нешто дано са његовим последицама изједначи са нечим што је фиктивно; израз се јавља и код Канта, али нарочито код Вајхингера (→ фикције).

АЛСТЕР 1) притока Лабе, дуга 52 км; код Хамбурга широка као јез. 2) (Ulster), пров. у Ирској; издељена 1921. на 2 дела, од којих један (13 565 км^2) припао сев. Ирској, а други (8011 км^2) слоб. ирској држави.

АЛТ, у муз. нешто дубљи ж. и дечачки глас, обично од a до f.

АЛТАЈ Велики и Мали, план. ланац у јз. Сибиру, на рус.-монголској граници (највиши врх Бјелуха 4540 м); изворишна обл. Иртиша и Оба. Вел. делом (до 2500 м) пошумљен; изнад шума пашњаци; богат златом, сребром и бакром. Алтајски Језици, а. народи, заједнички назив за нар. породице: корејанску, јап., монголску, тунгуску и тур.-татарску; с уралском нар. породицом чине уралско-а. грану вел. монголске групе народа; језици аглутинативни. Алтајци, тур. народ у А. (12 000); више мањих племена.

АЛТАМИРА, пећина у покрајини Сантандеру у сев. Шп., где су нађене најважније слике на стенама из палеолитске епохе.

АЛТАН (ит.), доксат.

АЛТДОРФЕР Албрехт (1480.-1538.), нем. сликар и гравер, значајан због смелог и ориг. решавања проблема светлости и дубоког осећања колорита.

АЛТЕНБЕРГ Петер (псеудоним Енглендера Рихарда, 1859.-1919.), нем. песник, живео у Бечу. Импресионист; песме веома осећајне и садржајне; књиге: Како ја гледам, Избор из мојих књига. Пабирчење.

АЛТЕРАЦИЈА (лат.), у муз. тон или акорд промењен (повишен или снижен) хроматским знаком или знацима. Тонови се мењају навише и наниже, и то не сви него поједини. Alter ego (лат.: други ја), каже се за искреног пријатеља, тј. човека који се у свему слаже са мном. Алтернатива, избор између 2 могућности, у обичном говору мучно решавање између 2 одлуке. Алтернативни судови, дисјунктивни судови код којих је могућност дисјункције ограничена на 2 члана, нпр. човек је или смртан или бесмртан. А. тражбина, кад дужник дугује више одређених ствари, али где се дуг гаси предајом једне; по правилу избор исплате припада дужнику. Алтернатор, ел. генератор наизменичне струје; састоји се од 2 гл. дела: непомична статора и ротора, који се обрће у цилиндричној шупљини статора. Ротор садржи индукторски намотај, магнете, који се напајају једносмисленом струјом из спец. мале машине (екситаторке), постављене обично на крају осовине а.; статор садржи проводнике који образују намотај индукта, из којег тече струја у спољно коло. Према врсти произведене струје разликују се једнофазни, двофазни и трофазни а. Алтернација, замена; наизменично иступање двају глумаца у истој улози; у пед. паралелно прелажење наставника с ученицима у виши разред. Гласовна а. → превој. Алтеровати, изменити. мењати; узбудити, узрујавати.

АЛТИМЕТАР (лат.-грч.) → висиномер. Алтиметрија, одређивање надм. висине (алтитуде) појединих тачака на терену или плану. Алтипланиграф, инструмент којим се брзо и графички на терену одређују: отстојања, висинске разлике и углови; не употребљава се за катастарска снимања. Алтитуда →висина. Алто дел театро, сценска конструкција у Шп. (17. в.) која се диже изнад позорнице и на којој играју алегориске фигуре и хорови анђела.

АЛТМИЛ, р. у Баварској, л. притока Дунава; 165 км, пловна.

АЛТОКУМУЛУС, облак лоптастих делова, груписаних или поређаних у низове, боје беле или сивкасте.

АЛТОМАНОВИЋ Никола († око 1395.), син Алтомана Војиновића, зет Младена Бранковића; господар простране обл. од Рудника до Конавља; необично борбен и немиран, у сталном непријатељству са суседима, нарочито са Твртком и кн. Лазаром, који су га, помоћу мађ. краља, потукли у Мачви, затим ухватили (1374.) у Ужицу и ослепили, а његове земље разделили.

АЛТОНА, највећи инд. град у пруској покр. Шлезвиг-Холштајну на д. обали Лабе; део Хамбурга (240 000 ст.); веома развијена инд. (гвожђе, дуван, хемикалије, машине, бродоград. и др.); веома живо речно пристаниште.

АЛТОСТРАТУС, облак развученог облика, сив или беличаст; обично прекрива цело небо и претходи киши и снегу.

АЛТРУИЗАМ (лат.-ит.), делање и мишљење управљено на добро другог. Најрадикалнији а. изражен у ставу: љубите и своје непријатеље, благословите оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, молите се за оне који вас гоне. Супр. → егоизам.

АЛУВИЈА (лат.), природно увећање имања речним наносом; постаје својина његовог власника; → авулзија. Алувијум 1) речни нанос (шљунак, песак, муљ); таложи се нарочито после високог водостања и поплава, и од њега се поглавито ствара зараван око речног корита, алувијална раван. 2) млађи одељак квартарне формације.

АЛУЗИЈА (лат.), циљање; стилска фигура; употреба познатог примера из ист., књиж., случаја из живота или само једне речи, којима се циља на неког.

АЛУМИНАТИ, једињења постала кад какав метал замени водоник у алуминијум-хидроксиду, нпр. натријум а.

АЛУМИНИЈУМ (нлат.), хем. елемент (А1), атом. тежина 26,97, лак метал, бео. чврст и постојан на ваздуху, кован, тегљив; добива се електролизом из боксита и криолита у вел. ел. пећима. Употребљава се за: посуђе, авионе, украсе и разне легуре и у листовима место станиола. Свет производња а. 1928. износила 276 800, 1933. пала на 141 900, да се у 1934. дигне на 170 400 т. Од тога отпадало на Евр. 120 600, на САД и Канаду 49 000 т. А.-ацетат, со сирћетне киселине; служи у мед. као антисептично средство; употребљава се и у фарбарству. А. легуре праве се додавањем других метала (бакра, цинка, калаја, мангана, магнезијума, гвожђа, никла) алуминијуму да би био отпорнији према хем. и мех. напрезању. Гл. особине а. л. да су лаке. Тхн. важне л. садрже до 15% цинка, или до 5% бакра, или до 8% магнезијума, или до 6% калаја, поред других додатака. Ретки метали цер, молибден и циркон, у количинама од 0,5 до 1%, утичу добро на отпорност л. према корозији, нарочито према морској води. А. бронзе имају већином лепу златну боју; са 5% а. су црвенкасте, а са 1О% чисто златножуте. Бронзе преко 10% крте су и неупотребљиве у тхн. Отпорност према кородирајућим утицајима добра и одговара приближно отпорности обичне бронзе. А. оксид, налази се као минерал корунд или хидридован као боксит; кад је бистар и лепо обојен, назива се рубин, сафир или смарагд; обичан о. служи за глачање. Гради се и вештачки. А.-силикати, најпростији андалузит или силиманит SiO_{4Al}(AlO) и дистен SiO_{3}(AlO)_{2}, а у најважније се убраја каолин Si_{2}O_{9}Al_{2}H_{4}, који се у прир. налази у облику беле порцеланске земље, или измешан с оксидом гвожђа, калцијум-карбонатом и кварцним песком у облику глине (грнчарска иловача). Алуминотермија, примена а. за стварање високих тмпт. и добивање метала; употребљава се за заваривања метала. Алумнит, минерал, а.-сулфат са кристалном водом; налази се у белим и меканим груменима. Алундум, а.-оксид; гради се жарењем боксита у ел. пећима. Материјал за оштрење и глачање.

АЛУМНАТ (лат.), васпитни завод; интернат са наставом, станом и храном.

АЛУТА, р. →Олта.

АЛФА (α), 1. слово грч. алфабета; фигуративно: а. и омега (последње сл.), почетак и крај, све и сва. Алфа-зраци (α), зраци материјалне природе (слични каналним з. рентгенске цеви), телешца набијена двоструким позитивним електрицитетом; и поред вел. брзине пут им кратак; довољан ваздушни слој од 7 мм или алуминијев од неколико стотих делова мм па да буду потпуно задржани. Ови најмекши з. употребљавају се у циљу лечења само код неких дерматоза у облику еманације радијума или торијума (дорамад); код лечења радиоактивним водама (пијење, купање и инхалација) преносе се путем крвотока у цео организам.

АЛФАБАРИ Абу Наф Мухамед († 950.), ар. филозоф; у свом учењу сјединио Аристотела и неоплатонско учење о еманацији.

АЛФАБЕТ, сва грч., лат. и др. слова, осим ћирилских и глагољских, у одређеном реду (→ писмо).

АЛФЕЈ, св. река у Пелопонезу, утиче у Јонско М.; на њој била Олимпија; у грч. митол. речни бог који се заљубио у нимфу Аретузу.

АЛФЕЛД, пространа мађ. низија на л. страни Дунава, с обе стране р. Тисе; степског изгледа (пуста); раније поглавито сточарска обл. (коњи, говеда), данас знатним делом земљр. (пшеница, кукуруз, шећ. репа).

АЛФЕНИД (по хемичару Алфену) → ново сребро.

АЛФИЈЕРИ Виторио (1749.-1803.), славни ит. песник, најбољи претставник новије ит. трагедије. Као најуспелије сматрају се Филип, Орест и, нарочито, Саул. Све се иначе одликују узвишеношћу, античком мирноћом и изванредно концизним стилом, Написао и 6 комедија, аутобиографију, краће песме и др.

АЛФИРЕВИЋ Франо (• 1903.), лирски песник и писац књиж. чланака и реферата; топао у изразу и опису; мутан у символици; гл. дело: Песме.

АЛФОНСО 1) А. I, порт. краљ (1139.-1185.), оснивач порт. краљевине. 2) А. X Мудри, краљ Леона и Кастилије (1252.-1284.), поправио Птолемејеве астр. таблице; за његове владе састављена прва ист. Шп. и преведено Св. писмо на шп. језик. 3) А. XII, шп. краљ (1874.-1855.), син Изабеле II, угушио покрет карлиста. 4) А. XIII, последњи шп. краљ (1902.-1931.); збацили га са престола републиканци.

АЛФРЕД Велики, англосаски краљ (849.-901.), ратовао са Норманима и уредио земљу; отео Енгл. од данских завојевача, основао унив. у Оксфорду, помагао књиж., преводио са лат. и писао стихове и мемоаре.

АЛ ФРЕСКО (ит.: на свежем), сликање нарочито земљаним бојама на свежим зидовима или таваници.

АЛФУРИ (»шумски људи«), примит. племена на о. Молуцима.

АЛХАМБРА, дворац маварских владара, код Гранаде у Шп., сазидан највећим делом у 14. в., 1 од најраскошнијих и најлепших грађевина мусл. ум.

АЛХАМИЈАДО (шп.: aljamiado), назив за текстове на шп. (или порт.) језику који су писани ар. словима. Слично наши мусл. пишу сх. језиком, али ар. писменима.

АЛХЕМИЈА (ар.-грч.), назив за ст., примит. хем. знања и вештине; потиче још од ст. Египћана; од њих Арабљани наследили вештину добивања метала из руда, бојења тканина, познавање отрова и лековитих средстава и др.: до 9. в. њом се бавили нарочито Арабљани. Преласком алхем. знања у Евр., у доба мистицизма и мађије, добила а. сасвим др. значај и правац. У то доба се сва тежња алхемичара сводила само на то да пронађу начине за прављење злата и животног еликсира који би омогућио вечну младост; до 15. в. њени претставници се нису служили преваром, већ се трудили да дођу до жељеног циља помоћу чаролија тајних знакова. У 16. в. почиње н. правац а., познат под именом: јатрохемија (грч. јатрос: лекар); осн. и гл. претставник калуђер и лекар Парацелзус; за њега а. била само терапија, мед. хем. Парацелзус и његови следбеници схватали животне процесе као хем. процесе и покушавали да на њих утичу у добром смислу хем. материјама; стога јатрохем., уз остатак символике и мистицизма, претставља почетак данашњих наука: фармакологије и мед.; у току својих радова, управљених поглавито добивању злата и еликсира вечне младости, алхемичари се упознали с особинама многих хем. материја и учинили многа случајна открића, која доцније послужила као почетак хем. у данашњем смислу. Најважнији познати ст. претставници а. су: Албертус Магнус, Роџер Бекон, Рајмундус Лулус, Теофрастус Парацелзус и др.

АЛХИДАДА (ар.), покретна ручица чији се слободни крај помера дуж издељаног лука инструмента за мерење углова (теодолита).

АЛШАР → Рожден, Маријово. Алшарит, минерал, веров. нов; нађен поред врбаита, хем. неиспитан.

АЉАЖ Јакоб (1845.-1927.), слов. свешт., композитор и планинар. Компоновао у првом реду световне песме: Словенска песмарица и 10 св. песама. Аљажев дом, план. кућа на Триглаву, 1010 м.

АЉАК → хаљак. Аљетак → хаљетак. Аљина → хаљина.

АЉАСКА, полуострво (1 518 700 км²) на СЗ С. Амер. Стан. (60 000) Ескими и Индијанци; лов на топлокрвне животиње и риболов; рудници злата и бакра; гл. град Јукон на истоименој р. Од 1876. А. припада САД. Аљаске планине на А., највиши врх Мак Кинли (6240 м), истовремено највиши врх целе С. Амер.

АЉЕХИН Александар (• 1892.), рус. вештак у шаху; свет. првак (1927.-1935.).

АМ (мађ.), кожни прибор, служи за упрезање животиња; са напршњаком, када за упориште служе прса, или са камутом, који преноси терет на корен врата; може бити једнопрежан, двопрежан и четворопрежан.

А. М., скр. за ante meridiem (лат.): пре подне.

АМАДЕЈЕВО ЈЕЗЕРО, у ср. Аустрал., у подножју Магдонелове Пл.; површина 5000 км², надм. в. 200 м.

АМАДИС од Гауле, чувени роман из 15. в. од неколико писаца, на шп. и фрц.; гл. јунак А. остао као тип витеза луталице и верног, чедног љубавника.

АМАЗИЈА, јудејски краљ (838.-809. пре Хр.); потукао га и погубио израиљски краљ Јоас.

АМАЗИС 1) А. I, или Амас, краљ Ег. из 18. династ. 2) А. II, краљ Ег. (570.-526. пре Хр.), збацио Апија; присталица грч. образованости; знатно повећао нар. благостање.

АМАЗОН 1) највећа р. у Ј. Амер. (5500 км дуга, слив 7 мил. км²), има највећу количину протицајне воде од свих р. на Земљи; извире као Марањон у Перуанским Кордиљерима, тече кроз Перу и Браз., улива се у Атлански Ок. Пловна на вел. дужини; до Манаоса и за океанске лађе. Око ње непрекидна прашума. 2) највећа држава Браз. Савеза на крајњем СЗ.

АМАЗОНКЕ, у грч. митол. ратнички народ жена на обалама Термадона у Кападокији. Имале неколико чешће помињаних краљица: Хиполита напала на Херакла и побеђена; Пентезилеја помагала Тројанцима и убио је Ахил; Тамириса, која погубила Кира: Талезита, која посетила Александра Вел.

АМАЈЛИЈА → хамајлија.

АМАЛАСУНТА, готска краљица из 6. в., кћи Теодорика Вел.; удављена по наредби свога мужа Теодата.

АМАЛГАМ (грч.-ар.) → легура.

АМАЛЕКИЋАНИ, потомци Амалика, Исавовог сина; ст. ар. племе око Мртвог М., у сталној борби с Израиљцима; истребили их цареви Саул и Давид.

АМАЛИН → хамалин.

АМАЛТЕЈА, коза која дојила Зевса на Криту, где га мајка Реја сакрила од оца Хроноса, који хтео да га пождере.

АМАЛФИ, ст. ит. град у Салернском Зал.; имао вел. трг. значај у ср. в. све док није побеђен од Пизе (1135.); његови стан. издали поморски зак. (Tabula amalphitana).

АМАМ → хамам.

АМАН 1) (тур.), милост, опроштај; вера; узвик туге. 2) љубимац перс. цара Артаксеркса; намеравао да истреби све Јевреје, али, захваљујући царевој жени, Јеврејци Естири, спречен и сам кажњен, 420. пре Хр. 3) град у Трансјорданији (12 000 ст.).

АМАН УЛАХ (• 1892.), афганистански емир; збачен 1929. због покушаја завођења рефорама у евр. смислу.

АМАНДМАН (фрц.), предлог исправака, измена и допуна зак. текста за време његова посебног претреса у парламенту; могу га предложити влада, одбор и посланици, како на туђе тако и на своје предлоге; нпр. а. владе на предлог фин. закона и буџета.

АМАНЕТ (тур.), препорука која се ставља на образ и поштење, нпр. да се неком трећем лицу преда нека ствар или да се изврши нека мисија, нарочито у погледу тестамента; као а. раније, пре уређења пошт. саобраћаја, по појединцима упућиване новчане и др. вредносне пошиљке; у срп. грађ. зак. остава. Аманетна пошиљка, у срп. законодавству новчано писмо које пошта прима да преда у другом месту и за чију уредну предају јамчи.

АМАРАНТУС, амарантос, јесења биљка, тамноцрвеног цвета; код ст. Грка символ бесмртности.

АМАРЕЛА (ит.), марела, врста вишње.

АМАРИЛИС (Amaryllis, фам. Amaryllidaceae), врста нарциса вел. цвета, веома пријатна мириса; пореклом из Мексика.

АМАРИЊА → амхарски језик.

АМАРУ, индиски песник љубавних изрека, живео вероватно после 7. в.; певао на санскритском.

АМАТЕР (фрц.), љубитељ, дилетант; човек који се бави ум., спортом итд. узгред, не као сталним занимањем.

АМАТЕРАЗУ, Аматерас, јап. богиња сунца, бди над људима и обасипа их доброчинствима.

АМАТИ, ит. породица из 16. и 17. в.; прочула се израђивањем добрих виолина; познати су: Андреја (1530.-1611.), Јероним и Антонио, а најчувенији Никола (1596.-1684.).

АМАТУО Лузитанус († 1511.), градски лекар у Дубровнику и мед. писац; главно дело: Седам центурија (о фауни и флори и о санитетским приликама у Дубровнику).

АМАУРОЗА (грч.), слепило услед поремећаја централног живчаног система; раније назив за слепило којем се не зна узрок.

АМБАЛАЖА (фрц.), завој, паковање, врста омота: сандук. врећа, платно, буре, рогоз итд.

АМБАРГО → ембарго.

АМБАРОВА КОНСТАНТА, сталан однос између уреје у крви и мокраћи; при поремећајима лучења азота мокраћом, мења се овај однос (к. се повећава); стога важан знак при лечењу и одлуци о операцији.

АМБАСАДА (фрц.) 1) држ. дипломатско заступништво у иностранству. 2) зграда у којој смештена а. Амбасадор, претставник шефа државе и владе, пуномоћни тумач спољне политике и заступник интереса своје земље у држави код чијег шефа акредитован; има неке привилегије веће од посланика. Некад само вел. силе измењивале између себе, данас и мање државе. Југосл. их нема.

АМБИВАЛЕНЦИЈА (лат.), афективни однос према некој особи истовремено из љубави и мржње; обично однос мале деце према оцу.

АМБИГВИТЕТ (лат.), двосмисленост, двозначност.

АМБИОРИКС, краљ племена Ебурона; ратовао против Цезара 54. пре Хр.

АМБИС (грч.), провалија, пропаст, бездан.

АМБИЦИЈА (лат.), частољубље, славољубље, тежња за нечим.

АМБЛЕМ → емблем.

АМБЛИОПИЈА (грч.), слабовидност, нарочито којој се не може доказати узрок; а. ex anopsia, слабовидност услед неупотребе ока код разроких, или код урођених катаракта.

АМБЛИСТОМА (Amblystoma), род даждевњака (водоземаца) из Мексика и С. Амер., чији претставници могу да достигну пораст од преко 20 см; често се употребљавају за научне експерименте.

АМБО (лат.), 2 броја заједно; одједном 2 у томболи. картама, лутрији и сл.

АМБО ЗЕМЉА, на С3 Ј.-афр. Уније; стан. Банту-Црнци (100 000).

АМБОЦЕПТОР (лат.), опште име за → антитела: хемолизине (отапају црвена крвна зрнца) и бактериолизине (убијају клице), делују само у присуству комплемента.

АМБРА (ар.) 1) материја пријатна мириса која се ствара у цреву и мокраћној бешици неких врста китова; употребљава се за израду мириса, од китова из Индиског Ок. 2) (Liquidambar styraciflua, фам. Hamamelidaceae), листопадно дрво, налик на клен, високо до 12 м; пореклом из С. Амер.; употребљава се за намештај и др.; смола и кора имају примене у мед.

АМБРОЗИЈА → амвросија.

АМБРОЗИЈЕ, Амвросије св. (340.-397.), епископ у Милану, познати црк. учитељ на З, енергичан борац против јереси, писац и проповедник; приписује му се песма: Тебе бога хвалимо (Te Deum), која се пева и данас. У својој епархији завео амброзијанско певање према напевима источне црк.; у 6. в. замењено → грегоријанским. А. литургија, нарочити обред при служби божјој и црк. певању, потиче од А. Амброзијана, библт. у Милану; осн. је кардинал Ф. Бороме (1602.); садржи рукописе Л. да Винчија и много драгоцених ум. дела.

АМБРОИД → ћилибар.

АМБУЛАКРАЛНИ СУДОВИ, систем цевастих органа код → бодљокожаца, испуњених морском водом. А. ножице, цевасте ножице бодљокожаца, везане за а. судове; на крајевима носе пијавке.

АМБУЛАНТА (лат.), установа за преглед и лечење, где не леже болесници. Има их: јавних, општинских или приватних; за опште или посебне болести: унутрашње, венеричне, дечје, женске и др. Амбулантна пошта → пошта.

АМВОН (грч.), уздигнуто место усред прав. црк., испред иконостаса, са којег се чита еванђеље и апостол и ђакон говори јектеније; у нашим старим црк. често само розета, обележена у поду храма.

АМВРОСИЈА, амброзија (грч.), јело грч. богова на Олимпу, 9 пута слађе од меда; који би је јели, постали би бесмртни.

АМВРОСИЈЕ 1) (1771.-1863.), сарајевски митрополит, један од најбољих Грка еп. у српству; чувао народ од насиља; доцније био митрополит рус. расколника старообрјадаца, умро у заточењу у Цељу. 2) А. св. → Амброзије.

АМЕБЕ (Amoebae), веома просто саграђене једноћеличне животиње (протозое) микроскопски мале, голе громуљице живе супстанце са једним или више ћеличних једара; облик тела променљив, крећу се помоћу несталних изданака; узимају храну (махом алге, бактерије и орг. детритус) ма којим делом тела. Око хранљивих делова унетих у тело образују се мале шупљинице, у којим се луча сокови за варење; размножавају се простом деобом. Претежно стан. слатких вода; мањи број врста живи у морима или влажној земљи; неке а. паразити домаћих животиња и човека (најпознатије паразитске а. човека entamoeba coli и e. histolytica, које живе у цреву; последња изазива у топлијим па и у неким крајевима Југосл. опасну срдобољу, амебоидна → дизентерија). Амебоидно кретање одликује а. и сличне једноћеличне организме, затим неке ћелије без чврсте спољашње опне (нпр. бела крвна зрнца); течна колоидна телесна маса поструји у једном правцу и извуче се у један или више несталних изданака (псеудоподија); кретање се врши на тај начин што остатак телесне масе струји у правцу тих изданака који га најзад утопе у себе. Изданци се јављају на различитим тачкама тела. А. к. каткад веома живо.

АМЕДЕЈ, син Виториа Емануела II, ит. принц а шп. краљ (1870.-1873.); увидео да је непопуларан па абдицирао.

АМЕЛО ДЕ ЛА УСЕЈ Никола (Amelot de la Houssaye, 1634.-1706.), фрц. историчар; гл. дела: Ист. ускочких ратова, Мемоари и студија о млетачкој владавини.

АМЕНЕМХАТ, име 4 ег. краља из 12. династије: 1) А. I, фараон (2000.-1981. пре Хр.), потукао у неколико махова црначка племена из околине Филеа и заузео део Нубије; написао поучно дело О краљ. позиву и наменио сину. 2) А. II (1938.-1904. пре Хр.). 3) А. III (1904.-1849. пре Хр.), ископао језеро (Мерисово Ј.) код данашњег Ел-Фајума ради регулисања Нилових поплава и подигао чувени Мемнонов колос и лавиринт. 4) А. IV (1800.-1792. пре Хр.).

АМЕНОРЕЈА (грч.), изостанак менструације (периоде, месечног прања): физиолошка а. за време трудноће и дојења; патолошка а. услед неправилног развоја гениталних органа, њихових обољења или општих обољења (анемије, тбк., сифилиса итд.). Може наступити и после хир. операција на материци и јајницима, зрачења (радио и радијум терапија), јаких потреса, вел. узбуђења и промена климе.

АМЕНОФИС, Аменхотеп, име 4 ег. краља 18. династије: 1) А. I, фараон (1555.-1540. пре Хр.), син Амеса I. 2) А. II (1447.-1420. пре Хр.), угушио побуну у Нахарини. 3) А. III (1410.-1376. пре Хр.), склопио савез са митанским краљем Душратом. 4) А. IV (1376.-1360. пре Хр.), занемарио спољну политику и напустио ег. освајања по Сирији; хтео да уништи свешт. власт и поврати култ бога Атона. али убијен. Написао песму сличну 103. псалму. Пренео престоницу у Атену (данас Тел-ел-Амарна).

АМЕРАЗИСКЕ → монголоидне или жуте расе.

АМЕРИГО Веспучи → Веспучи Америго.

АМЕРИКА, континент, на з. полукугли између Атланског и Тихог Ок.; дели се на → С, Ср. и Ј. А. Има разноврсно земљиште и разнолику климу, разноврсан биљни и животињски свет, доста сировина и руда, предузимљиво становништво, развијен саобраћај и инд.; обиљем трг. и инд. превазилази остале континенте. Носи назив и Нови свет, јер је откривена тек на прелазу из ср. в. у нови в. Истина, Нормани доспели на и. обалу С. А. још 1000. год., али то откриће пало у заборав. Ново откриће извршио тек Колумбо (1492.), при покушају да пронађе нов пут за Индију; том приликом дошао до Антила (о. Сан Салвадор) и, уверен да је стигао у Индију, назвао ова о. Зап.-Индиским. Име добила по Фирентинцу Америгу Веспучију, који је први описао. После Колумба и Веспучија много испитивача вршило проналаске и испитивања; Кабото пронашао Њуфаундленд и испитао и. обалу до Флориде (1497.-1498.); Колумбо пронашао Тринидад и копно Ј. А. (1498.); А. Веспучи пронашао делту Оринока (1499.-1500.); Кабрал открио и. обалу Браз. (1500.); Колумбо открио обалу Ср. А. (1502.-1504.); Балбоа доспео до Тихог Ок. (1513.) преко Панамске Превлаке; Магелан прошао кроз мореуз који данас носи његово име (1520.); Пизаро открио Перу (1524.); Диего дел Алмаго доспео у Чиле (1536.); Хадзон доспео у залив који по њему носи име и пронашао истоимену реку (1609.); Беринг испитао (1794.) сз. обалу; Мекензи вршио испитивање и. открића на северу О. А. (1789.-1793.). За испитивање унутрашњости С. и Ср. А. највећа заслуга припада Александру Хумболту. Најстарији слој стан. су тзв. → Индијанци, од којих су неки (Ацтеки и Маја) у доба открића А. имали високу културу; мада између појединих делова постоје вел. разлике у култ. и језику (око 150 јез. група), ипак имају многе заједничке црте; после открића у њој се населили многи Европљани и потиснули староседеоце; у Ј. и Ср. А. и у Мексику насељавали се поглавито Шпањолци и Португалци. У осталом делу О. А. до 18. в. претежно Французи, а отада Енглези и др. герм. народи. У тзв. лат. А. много мелеза између Европљана и Индијанаца, као и између једних и других са Црнцима, који довођени из Афр. као робови и којих има сада чистих око 16,5 мил. У арктичким пределима С. А. → Ескими. И у С и Ј. А. знатан број исељених Јсл. Американизам, ознака за културу и дух који се стварају у А. Американоидне расе → амероидне расе. Америчка бела ћурка, вирџинска ћ., крупна раса, беле боје. А. бронзана ћурка → бронзана ћурка. А. касач, најбржи полукрвни коњ, добивен парењем рус. к. и енгл. пунокрвних коња; међу а. к. најзнаменитији из; ергеле Морган. А. књижевност на енгл. језику има 4 доба: 1) Време колонизације (1588.-1765.): у с. областима већа књиж. активност, а у Ј. слабија; већу вредност имају ист. дела Брадфорда и Винтропа; највеће мислилац Џонатан Едвард; целој к. дају обележје пуританци и квекери. Највећи писац Бенџамин Франклин, у чијој Аутобиографији налази израза демократски и грађ. дух. 2)Револуционарни период 1765.-1815.): превлађују полит. и нац. дела као Декларација независности, Вашингтонови Прогласи. Песништво такође служи идеји а. независности; у роману се осећа утицај Ричардсона и Русоа, а драма обрађује херојске и нац. мотиве. 3) Класично доба (1815.-1865.): романтизам се спаја са пуританском етиком и оптимистичким пантеизмом; мислилац Емерсон, новелист Хоторн, лиричар Лонгфело, песник Хвајтер и романсијерка Бичер Сто боре се противу ропства; у Њујорку је активна група Кникербокер; Купер, а. Валтер Скот, идеализовао је историју и у низу романа дао патетичну слику изумирања Црвенокожаца; с Едгаром По а. романтика достиже врхунац у љубавној лирици, језивим новелама и занимљивим детективским романима; из тога доба је Витман, творац модерне поезије 4)Епоха национализма (од 1865.): од краја грађанских ратова до свет. рата у к. се огледају импер. тежње и соц. немири; пуританска етика и флз. идеализам боре се противу материјалистичких и природнонаучних идеја; књиж. освајају реализам и натурализам; све више се истичу писци страног порекла. У лирици се јављају декаденти, као Езра Паунд, Еми Ловел, Робинсон, Фрост, Мастер и Витманов ученик Сандбург; јавља се и црначка поезија; књиж се нарочито шири часописима; хумор. новеле Марк-Твена и сентименталне новеле Брет-Харта; Фарланд описује ср. Зап., а Џек Лондон Аљаску. Из тога доба су и најзначајнији савр. романописци: Теодор Драјзер, сатиричар Синклер Луис, социјалист А, Синклер; страсни еротичар Хергесхајмер, стилист Вилдер, Андерсон, Кабел. Модерни дух најспорије продирао у драму. После рата млађи таленти покушавају да подигну укус; у критици влада неохуманизам под вођством Ферстера; научни и ист. рад има широк обим и веома значајне писце, нарочито у обл. књиж. ист. и биографије. А. музика почиње са колонизацијом амер. континента; скромних почетака, скоро искључиво увезена из Енгл., Нем. и Фрц.; средином 19. в. јављају се први знатнији домаћи музичари: Џорџ Чедвик, Артур Берг, Алекс. Довел, Хорацио Паркер и др.; почетком 20. в. а. м. добива све јаче контуре оригиналности, акцентоване нарочито типичним амер. џазом (jazz) и увођењем у свет. муз. егзотичних мотива из амер. староседелачке средине преко тзв. модерних игара као: танго, шими, фокстрот, чарлстон, блекботом, џава и др.; међу истакнутије претставнике тога спец. амер. модериистичког муз. стила убрајају се композитори: П. Гренер, Л. Гринберг, Е. Виторн, Л. Самински, Г. Гершвин и др. А. раса, којој припадају сви а. Индијанци по овим заједничким особинама: бледожута кожа, крута и црна коса, угасите очи, дугуљасто лице с правим, често орловским, носом. Дели се на подрасе: С.-а. подраса висока раста и брахикефална ср.-а. ниска раста и брахикефална, ј.-а. ниска раста али долихокефална, а патагонска висока раста и долихокефална. Раније припадници а. р. називани погрешно црвенокошцима: црвена боја долази од бојадисања тела црв. бојом, што код њих у обичају. А. соколство, осн. сл. народи у А. још 1894.; свима жупама и савезима седиште у Чикагу; данас Јсл. сок. савез (осн. 1930.) има 2 жупе, а Чсл. савез 7 жупа (130 друштава); најјачи је пољ. савез (преко 300 друштава); рус. соколи раздељени у 2 савеза, прилично јака. Покушај уједињења није успео. А. српска епархија, саставни део српске патријаршије, осн. 1922. са седиштем у Чикагу; има преко 30 црк., 28 парохија и парох. свешт., вел. број братстава и црк. шк. општина. А. федерација рада (American Federation of Labor), вел. и моћна синдикална организација а. пролетаријата (преко 3 мил чланова), осн. 1881. Гл. претставник и вођ био Самуел Гомперс. А. филозофија, почиње првом половином 19. в.; први важнији мислилац Ралф Валдо Емерсон (1803.-1882.); значајнији су: Роес (1855 -1916.) и Пиерс (1839.-1914.); а. ф. пренео у Евр. и донекле утицао на евр. флз. Вилијам Џемс (1842.-1916.) својим плуралистичким прагматизмом и Џон Дјуи (Dewey, • 1859.) својим инструментализмом; треба споменути још: психолога Стенли Хола, осн. бихевиоризма Џона Уотсона и ориг. мислиоца и прагматистичког писца ист. флз. Дуранта. А.-а. хибриди →хибриди. А. чисте подлоге, врсте а. лозе као п. за калемљење домаће; важније: рипарија порталис, рупестрис ди лот, рупестрис бр. 9 Гете.

АМЕРИКАН, памучно платно израђено од небељеног памука.

АМЕРИКАНЕР, под од узаних а кратких дашчица, које се прикивају за потпатос или се утискују у врео асфалт на бетонској подлози.

АМЕРИКАНСКИ СРБОБРАН, полит. лист, орган срп. савеза Србобрана у Амер.; излази у Питсбургу, једанпут недељно, од 1906.

АМЕРИСАЖ (фрц.), слетање хидроплана на воду (→ слет).

АМЕРИЧКО КЊИГОВОДСТВО: свако уредно књв. бележи све рачунске случајеве прво у Књ. дневника редом којим се дешавали; после се у Гл. књ. разводе према својој природи, на партије, рачуне. Прво бележење хронолошко, друго систематско. Ако се хронол. бележење споји са систематским у 1 дневник у облику табеле-прегледа, вођење таког табеларног дневника је а. к. (постало, мисли се, у Амер.). Првн део -- прави Дневник -- води се хронол. редом, а у другом -- Гл. књизи -- за сваки рачун одређене су по 2 колоне (дугује и потражује), и суме из Дневника преносе се одмах у колоне одговарајућих рачуна. Став у Дневнику показује који рачун треба задужити или му одобрити извесну суму. Ово практично спајање Дневника са Гл. књигом може лако да се изведе у радњама где је број рачуна ограничен. У а. к. воде се Табеларни дневник, Књ. благајнице, Књ. текућих рачуна и Пописник.

АМЕРОИДНЕ (американоидне) РАСЕ, назване и пацифичке или амерокеаниске, чине прелаз између жутих и белих. У тој групи → полижанске и → амер. р.

АМЕС I или Амозис, ег. фараон (око 1580.-1555. пре Хр.), протерао Хиксе из Ег. и обновио моћ тебанских владара.

А МЕТА (ит.); попола, напола рачуна, на заједнички рачун. А. м. послови налазе примене у трг. и банкарству: 2 или више лица, метисти, удружују се да за заједнички рачун закључе један или више послова; нпр. да заједнички купе и поделе међу собом на раније уговорени начин или да продају или испоруче неку робу.

АМЕТАБОЛНИ (грч.), непроменљив. А. инсекти, који не подлеже метаморфози.

АМЕТИСТ (грч.: који чува од пијанства), љубичасти варијетет кварца; лепи, бистри и крупни кристали употребљују се као украсни камен; најлепши у Браз. и Уругвају; налазишта код нас: Слишане код Лебана, Врапча код Загреба.

АМЕТРОПИЈА (грч.), ненормална градња ока, сметња у ломљену зракова; →кратковидост, далековидост, астигматизам.

АМЕША СПЕНТАС → амшаспанди.

АМИГДАЛИН (грч.), отровна материја у језгру горког бадема и др. семења, брескве, трешње и шљиве.

АМИДИ, хем. једињења; постају кад се 1-3 атома водоника у амонијаку замене остатком киселина.

АМИДОЛ, дијамидофенол, активна супетанца фотогр. развијања. Чини изузетак међу осталим, пошто развија без убрзавајуће супстанце; одличан развијач за хартију која даје црноплави пријатни тон; у тропским крајевима служи за развијање плоча и филмова.

АМИДОПИРИН, пирамидон, бео кристалан прашак, често се даје и у таблетама; средство за снижавање тмпт. код разних оболења и против болова за време менструације; много јевтинији ако се тражи под именом а.

АМИЕ Куно (• 1868.), најзначајнији савр. швајц. сликар предела, портрета и вел. декоративних композиција, са много темперамента и осећања светлих и ретких боја.

АМИЕЛ Анри Ф. (1821.-1881.), женевски проф., познат по својим Одломцима интимног дневника.

АМИЈАН Марцелин, рим. историчар из 4. в.; написао ист. рим. царства од Нерве до Валенса.

АМИЈЕН (Amiens), град у си. Фрц., на р. Соми (90 000 ст.); седиште дпт. Соме и биск.; катедрала (13 в.), инд. вунених тканина. Амијенсви уговор о миру, закључен 1802. између Фрц., Енгл., Шп. и Хол.

AMICUS PLATO, SED MAGIS AMICA VERITAS (лат.: Платон ми је мио, али ми истина милија), речи из Аристотелове Никомахове етике. Смисао: није довољно да неко мишљење буде примљено стога што је од умне и поштоване личности, него треба и истини да одговара.

АМИЛАЛКОХОЛ (C_{6}H_{11}OH), виши алкохол; познато је 5 структурно различитих врста (изомера); најважнији: изоамилалкохол, гл. састојак патоке; добива се врењем; важан као растворно средство у хем. инд. (лакови, масти). Амилнитрит, жућкаста течност, мириса презрелих крушака; веома брзо се испарава и запаљива, на светлости се лако квари, стога се чува на мрачном месту и издаје у тамним ампулама које садрже свега 3 капи. Употребљава се код неких обољења која иду са грчем крвних судова. Болесник разбије ампулу у марамици са које удише пару а.

АМИЛМАРДУК → Евимеродах.

АМИЛОЗА (грч.), врста дегенерације ткива, последица дуготрајног гнојења (тбк. са кавернама, тбк. са гнојењем костију, код сифилиса, ретко без видног узрока); настаје таложењем једног протеинског тела сличног серум-глобулину, које даје сличне хем. реакције као и скроб; таложење амилоида врши се у целом организму или само у неким органима (јетра, бубрег, слезина), који постају чвршћи, увећани, на пресеку стакласти; ретко се а. депонује само на једном месту (гркљан, очни капци, језик), образујући амилоидне израштаје.

АМИН, амен (јевр.: нека буде тако), завршетак хришћ. молитава; у обичном говору крај нечега, последњи (нпр. као а. у Оченашу). А. и гомила, обичај заклињања и проклињања уговорника или криваца: клетву против преступника изговара један од присутних, а сви остали »а.« и добацују камен на г. Обичај се вршио у динарским племенима; → гомила и каменовање.

АМИНИ, заједничко име хем. једињења, по структури и особинама сличних амонијаку. Амино-киселине, азотова орг. једињења, постају при стварању беланчевина у цревима под дејством фермената. Пошто организам не може сам да изграђује а. (осим гликокола), потребно, да би сопствене беланчевине могао да изгради, да их добије путем хране. Прир. беланчевине немају у својим молекулима све познате а. к. у истим %; неке беланчевине биљног порекла (кукуруза) не садрже све а. к. потребне организму за растење, обнову и одржање (нпр. триптофан); зато су као беланчевинаста храна недовољне (→ исхрана).

АМИР АЛИ (Сејид), индиски мусл,; писао о исламу (Дух ислама, 1896.) и исл. канонском праву.

АМИРАНТОКА ОСТРВА у Индиском Ок. на И од Афр. и С Мадагаскара: 12 о. коралског порекла с укупном површином од око 83 км². Ретко насељена: 300 ст., који се баве риболовом. открио их Васко да Гама; данас припадају В. Брит.

АМИРУ'Л-УМАРА (ар.: кнез кнезова, заповедник над заповедницима), титула заповедника тур. гарде на двору Абасида у Багдаду (играо сличну улогу као поглавица преторијанаца у Риму).

АМИТОЗА (грч.), директна деоба или фрагментација jедра, веома редак тип деобе једра, са сигурношћу посматрана код неких организама; процесом а. једро се просто предводи на 2 нова, без појаве хромозома и једровог вретена. Никад се не опажа у ембрионалним ћелијама, већ по правилу у ћелијама са знацима старења и дегенерације (нпр. код ћелија рака).

АМИЧИС Едмондо де (Amicis. 1846.-1908.), ит. приповедач и путописац (код нас преведен путопис из Хол.; најбоље дело књ. за децу Срце, преведена готово на све језике.

АМИЏА (тур.), стриц.

АМНЕЗИЈА (грч.), делимичан или потпун губитак сећања на доживљаје преживљене у току извесног ограниченог времена Инфантилна а., заборав који покрива доживљаје из нашег најранијег детињства: скоро нико се не сећа својих доживљаја из 1. год. свог живота. Хистерична а., заборав неких својих доживљаја код лица оболелих од хистерије.

АМНЕСТИЈА (грч.), акт шефа управне власти или законодавца којим се ниште последице кажњивог дела (пресуда, издржавање казне), како унапред тако и уназад. Даје се пре почетка крив. поступка. у току поступка (аболиција) и после извршене пресуде; може бити општа за сва лица која су извршила извесна крив. дела и појединачна; обично се даје за полит. крив. дела; после а. сматра се да односно лице уопште није осуђивано. Код нас а. врши краљ (гл. 30. Устава), на предлог мин. правде.

АМНИОН (грч.), водењак, ембрионалан завој; важан ембрионални орган виших кичмењака (рептила, птица и сисара) и човека, у облику простране кесе са танким зидовима који обавију ембрион за све време развића, испуњен течношћу која облива ембрион и штити га од повреда. Код жене нормално на крају трудноће у а. течности има 500-900 г. Хидроамнион: одвише вел. количина амниотичне течности (преко 1 л). Олигохидроамнион: недовољна количина а. течности (100-150 г). Амниоте, виши кичмењаци код којих се за време ембрионалног живота развијају карактеристични ембрионални завоји: а. и алантоис (гмизавци, птице и сисари са човеком). Амниотичне везе, ненормалне везе између а. и зачетка; опасне што могу створити разна урођена срашћења, бразде и ампутације појединих делова (ноге, руке) на фетусу.

АМНОН, најстарији Давидов син, заводник своје сестре Тамаре; на једној гозби га убио Авесалом.

АМОЈ, варош и пристаниште у кинеској пров. Фукиену на о. између Формозе и копна (300 000 ст.); унив. (осн. 1921.).

АМОК (малајски), вероватно врста епилепсије стан. Малајских О.

АМОН 1) првобитно, бог плодности и живота, касније, као Амон-Ра, бог сунца код ст. Египћана. 2) јудејски краљ (624.-640. пре Хр.). 3) Лотов син и Моабов брат, по ком добило име племе Амонићана. 4) место у Палестини, престоница Амонићана. (На сл.: Амон-Ра.)

АМОНАЛ, врста експлозива; састоји се из амонијум-нитрата, алуминијума и тринитротолуола.

АМОНИЈАК, хем. једињење азота и водоника (NH_{3}), безбојан гас загушљив, изазива сузе и кашаљ; долази у трг. сабивен у челичним бомбама или растворен у води. Употребљава се у инд. леда, бојарству, за чишћење масних мрља и против опекотина и уједа од комараца. Тровање а., случајно или самоубилачко; знаци: задах а. из уста, оједеност и запаљење слузокоже уста, ждрела, једњака; сузење, кашаљ, гадљивост, повраћање, грч гркљана, клонични грчеви, мишићно дрхтање, несвесно стање, одузетост, кома, смрт; 1. помоћ: дати трованом да пије раствор разблажене сирћетне киселине, против повраћања да гута лед или опијум; код колапса црна кава, кофеин, поткожно етер. Амонијачна вода → гасна вода.

АМОНИЈЕ САКАС (175.-242.), грч. филозоф у Александрији; осн. новоплатонизам и био уч. Лонгину, Оригену и Плотину.

АМОНИЈУМ, NH_{4} - радикал а. соли; понаша се као метал, али није изолован у води. А.-карбонат, примарни NH₄HCO₃ и секундарни (NH₄)₂ СО₃; налазе се у мокраћи која се распада; имају љут мирис; распадају се лагано на ваздуху; употребљавају се као прашак за мешење теста. А. соли, доста распрострањене у малим количинама у ваздуху, понекад у води и земљи. Карбонати се налазе у гуану, сулфати у пари фумарола, хлориди у вулканским гасовима. А.-фосфат и а.-сулфат се употребљавају као вештачко гнојиво (а.-с. не сме се употребљавати на киселим земљиштима; нарочито погодан за кромпир); нишадор или а. хлорид се употребљава за галванске батерије, при лемљењу и калајисању метала, а. бромид у мед., а. роданид у анализи, а персулфат у фотографији. А. шалитра, а.-нитрат (NH₄ NO₃), со азотне киселине; употребљава се за израду експлозива постојаних на удар и фабрикацију леда.

АМОНИТИ, изумрла група цефалопода (главонога) сличних данашњем наутилусу, у мезозојским формацијама (тријас, јура, креда) веома распрострањена (преко 5000 врста); вел. већина врста имала љуштуру завијену у једну раван, у којој се завојци делимично обухватали, али их било и спирално завијених, и више или мање развијених. Многи а. важни и за одредбу појединих мезозојских формација и њихових одељака.

АМОНИТИ, Амонићани, по Библ. палестински народ настањен на д. обали р. Јордана; пореклом од Лотова сина Амона; водили крваве борбе с Јеврејима; потукао их Саул, а истребио Давидов војсковођ Јоав.

АМОР (лат.) → Ерос. A. lesbicus → лезбиска љубав, сафизам, хомосексуалност. A. fati, љубав према судбини. Аморети (ит.), мали амори, нага деца с крилима; декоративни ант. мотив, пренесен и у евр. модерну ум. за време ренесансе. Аморозо (ит.) заљубљено; у муз.: у љубавном стилу, нежно.

АМОРАЛАН (лат.), без морала, који не зна за морал. Аморализам, аморално учење, које учи да има нечега што је с ону страну добра и зла обичног морала; → морал, етика.

АМОРЕЈИ, кананско племе, живело на И од Јордана; побунило се против ег. власти за владе Рамзеса II; борило се против Јевреја, али га покорио Самуило.

АМОРТИЗАЦИЈА (фрц.), поништавање, уништај. 1) исплата неког дуга (држ., хипотекарног итд.) по утврђеном плану путем год. или полугод. отплата-ануитета, вучењем, откупом на берзи или иначе, за одређену или евент. суму вишкова прихода, уштеда итд. 2) судски поништај изгубљених, украђених, сагорелих, упропашћених исправа, и вредносних папира, као мен., чекова, уложних (штедних) књижица, обвезница, акција итд. (Зак. о ванпарн. поступку §§ 240-262 и §§ 90-93 Мен. зак). А. својих уложних књижица врши Пошт. штед. по пријави улагача; у погледу Нар. банке важе посебни прописи за уништај њених акција и исправа. Не могу се амортизовати: новчанице, срећке држ. или какве др. лутрије, држ. папири који играју на згодитке, поједини купони одвојени од. гл. исправе, талони вредносних хартија и карте и марке издане у свакодневном промету (улазнице, возне, карте и сл.) Амортизант, лице које може тражити амортизацију мен. То могу бити: онај коме је нестала мен. (§ 90. Мен. зак.), тј. легитимирани ималац мен., и онај који на основу ње има да оствари неко право (индосатар пунога индосамента, трасант, универзални наследник итд.). Изузетно амортизацију бланко мен. може захтевати само њен последљи власник. Амортизациони зајам, позајмица која се враћа по а. плану. Поверилац не мора пристати без накнаде на исплату зајма пре а. п. А. квота, оброк који се у даноме моменту има платити на име исплате дуга по а. плану; увек су једнаке; зак. не претпоставља да се плаћање врши по а. к. већ по реалној квоти, тј. да се даје једнаки део дуга и сав дотле доспели интерес; стога је свака реална к. мања од прошле. А. одлука, судска о. којом се проглашава једна хартија од вредности (мен. и сл.) за амортизовану. А. план, уговор о исплати зајма путем а. квота; преглед из којег се види колико се које периоде (нпр. год.) даје на име отплате дуга, а колико на име интереса. Ако се дуг отплаћује једнаким ануитетима, из а. п. видеће се како дуг и камате из године у годину опадају, а отплате расту. А. поступак, ванпарнични поступак који се води ради уништаја или а. менице или неке др. хартије од вредности. Покреће се молбом. А. хипотекарни поступак → хипотека. А. протест, мен. протест који амортизант мен. подиже, да би одржао регрес против трасанта неакцептиране мен.; замењује протест због неакцептирања или неисплате (суплеторни процес); према томе мора се повести у року одређеном за та 2 протеста. Амортизовати, извршити а.

АМОРФАН (грч.), безобличан; а. се зову некристална тела у којима су атоми и молекули распоређени без нарочитог реда; у а. т. спадају све течности, а од чврстих су стакло, каучук и др., али а. материје прекристализацијом прелазе у кристалан облик.

АМОС, 1 од 3 јевр. малих ст.-заветних пророка из 9. в. пре Хр. Написао књ. у којој први јасно претсказао пропаст израиљског царетва. По нашој нар. песми крсна слава кн. Лазара.

АМПЕЛОГРАФИЈА (грч.), наука која описује и изучава врсте и сорте винове лозе.

АМПЕЛОПСИС (Ampelopsis, , фам. Vitaceae), лијани, с нарочитим пијавкама за причвршћивање за подлогу; у Евр. се гаји A. tricuspidata (Јап., Кина), вел. листа, плитко дељена у режњеве.

АМПЕР Андре-Мари (Аmpèrе, 1775.-1836.), фрц. математичар и физичар, поставио осн. електромагнетизму и електродинамици; по њему добио име ампер (скр. А), јединица јачине ел. струје у практичном ел. систему; по препоруци Међунар. конференц. за ел. јединице и прамере (Лондон, 1908.), узет за законодавну основу у свим државама интерпационални а., који је непроменљива ел. струја, која пролазећи кроз раствор нитрата сребра у води, таложи сребро у износу од 0,00111800 г за секунду. Поред а. употребљавају се често и његови подмултипли; микроампер (милионити део а.) и милиампер (хиљадити део а.). Амперметар, инстумент за мерење јачине ел. струје. Према дејству струје на којем се заснивају, разликује се а. с акретним калемом, са покретним гвожђем, електродинамички, термички и индукциони; први тип може мерити само једносмислену струју, последњи само наизменичну, а сви остали једносмислену и наизменичну струју. Амперчас или амперсат, јединица количине електрицитета која се у пракси често употребљава, мултипл → кулона, јединице у практичном ел. систему: 1 а. има 60 X 60 = 3600 амперсекунада или кулона.

АМПИР (фрц.), стил у којем су подизане грађевине и рађена дела декоративне и примењене ум. у доба Наполеонова царства (по прилици 1800.-1815.); постао угледањем на споменике рпб. и царског Рима, чије елементе изнова и слободно компоновао и дао им печат свог времена; гл. одлике подизање тријумфалних лукова на јавним местима и употреба стубова на фасадама јавних зграда; тежи за утиском монументалног, снажног и стабилног. У изради намештаја употребљавани махагони и метал, украшавани ег. и рим. мотивима. Цветао нарочито у Фрц. и Рус.

АМПЛИТУДА (лат.), код осцилаторног кретања: највеће удаљење од равнотежног положаја.

АМПЛИФИКАТИВ (лат.) 1) свака реч која показује нешто веће но обично (људина, ножина); често има пејоративно, погрдно значење (кућетина, девојчура). 2) појава у радиотхн. при којој се слабе или ослабљене ел. струје појачавају, односно обнављају, најчешће помоћу електронских лампи; код овог поступка настоји се да струје задрже сва своја првобитна обележја и њихове релативне односе. Амплификатор, радиоел. уређај за појачање, односно обнављање наизменичних или истосмерних струја; највише се примењује у предајним и пријемним станицама и апаратима, радиоел. уређајима, затим у телегр. и телеф. за вел. даљине, као и у лабораториске сврхе. У погледу учестаности струја које се појачавају, деле се на: а. за високу, ср. и ниску (акустичну) учестаност, најзад на а. за истосмерне, импулзивне струје. А. са више ступњева појачавања могу појачати улазне струје и до неколико стотина хиљада пута; сваки радио-примач уствари је 1 појачавач нарочите врсте.

АМПУЛА (лат.) 1) проширено место неких шупљих органа (нпр. а. recti, проширење гужњег црева). 2) стаклена бочица, херметички затворена, чува стерилно течан лек за убризгавање.

АМПУТАЦИЈА (лат.), отстрањење хир. путем уда, његовог дела или ког органа (дојке), због неизлечиве болести, затим код повреда где се не очекује зацељење и ради избегавања тешких и неизлечивих компликација, које код неких обољења и повреда могу бити по живот опасне. Примењује се само по одобрењу болесника, код деце и несвесних по одобрењу породице, у изузетним хитним приликама по лекарском конзилијарном договору.

АМРЕЛЏИЈА (фрц.-тур.), занатлија који израђује амреле (кишобране, сунцобране); под утицајем инд. конкуренције, зан. се постепено губи као производна грана и своди углавном на поправку кишобрана.

АМР ИБН КУЛСУМ, ар. песник пре ислама; гл. дела Муа-аку и Диван.

АМРИЦАР, варош у пров. Пенџабу у Индији са развијеном инд. вуне (160 000 ст.); унив.

АМСТДЕН, врста амер. брескве одомаћена и код нас (увезена преко Фрц.).

АМСТЕРДАМ, највећи град у Хол. (776 000 ст.), на р. Амстелу и обали Зојдерског М., подигнут поглавито на насипу. Акад. наука, унив., музеј, Акад. ум., поморска шк.; вел. пристаниште за прекоморску трг., инд. паробродских потреба, глачање дијаманата и др.

АМУ, Аму Дарја, Оксус, р. у ср. Аз., дуга 2860 км (650 км пловна), улива се у Аралско Ј.

АМУЗИЈА (грч.), неспособност схватања тонова и муз. израза.

АМУЛЕТ (ар.), ствар за коју се верује да је испуњена скривеним магиским снагама, које њеног сопственика штите од штетних утицаја и несрећа; → хамајлије.

АМУЛИЈЕ, по рим. легенди збацио са престола брата Нумитора, краља Алба Лонге, његову кћер Ремију Силвију натерао да буде весталка, а њене синове Ромула и Рема бацио у Тибар.

АМУНДЗЕН Роалд (1872.-1928.), норв. испитивач поларних обл.; први стигао на ј. пол 14./12. 1911., прелетео 21./5. 1925. сев. пол; нестао 1928. приликом спасавања неуспеле експедиције ген. Нобила.

АМУНД-РИНГНЕС ЗЕМЉА, у поларној обл. (око 6000 км²), на С од С. Амер. (78-79 с. ш. и 96-99 и. д.).

АМУР, река и. Сибира; постаје од Шилке и Аргуна, улива се у Татарски Мореуз; 1480 км дуга; у доњем току пловна; богата рибом. Највећа притока Сунгари, са д. стране.

АМУРАТ → Мурат.

АМФИАРАЈ, један од Аргонаута, зет аргонског краља Адраста.

АМФИБИЈА (грч.) 1) организам (амфибиске биљке, водоземци) способан да живи и у води и на копну. 2) летилица с особинама авиона и хидроплана, способна за полетање и слетање и на земљу и на воду.

АМФИБОЛИ (грч.), група силиката магнезијума, гвожђа и калцијума; кристалишу ромбично, моноклинично и триклинично. Најважнији хорнбленда, мање важни тремолит и актинот.

АМФИБОЛИЈА (грч.), двосмисленост; настаје или због лошег распореда речи у реченици, као: Појело дете прасе (ко кога?); или због тога што се не пази при употреби речи које имају два значења; као у Његошеву стиху: Олтар прави на камен крвави -- где се не зна је ли »прави« придев или глагол. На а. се најчешће оснивају каламбури (игра речи).

АМФИБРАХ (грч.), тросложна стопа са средњим дугим односно наглашеним слогом, обично у стиху комбинован са дугим стопама.

АМФИГОНИЈА (грч.), вид размножавања у којем нова јединка постаје на рачун полних елемената од оба родитеља (оца и матере) са нормалним претходним оплођавањем.

АМФИДРОМИЈА (грч.) → плима и осека.

АМФИКТИОНИЈЕ, полит, и верски савези државица код ст. Грка, чији чланови избегавали међусобне ратове. Чувена делфиска а. са 12 држава.

АМФИМАКРОС (грч.) или крстикос, тросложна стопа са првим и трећим слогом дугим, а другим кратким (- ∪ -).

АМФИМИКСИЈА (грч.), мешање клициних плазми два различита родитеља (оца и мајке), које се врши приликом спајања два гамета (оплођавања); од великог значаја за појаве наслеђа.

АМФИНЕУРЕ (Amphineura), група примит. → мекушаца живчани систем врпчаст. Искључиво у морима.

АМФИОКСУС (грч.), мала риболика животиња шиљате главе; живи на песковитом дну мора; од правих кичмењака се разликује по том што нема коштаног нити хрскавичавог скелета, срца, правог мозга.

АМФИОН, син Зевса и Антиопе, Ниобин муж; песник и свирач; саградио зидове око Тебе (на његову свирку камење се само слегало).

АМФИОПОЉ, атинска колонија у Македонији на р. Струми.

АМФИСА, Салона, грч. град близу Делфија; послужио као повод за трећи св. рат, у којем га разорио Филип II Македонски (338. пре Хр.).

АМФИТЕАТАР (грч.), рим. грађевина кружног (доцније овалног) облика, са по неколико степенасто поређаних редова седишта; у њима приређиване гладијаторске борбе, циркуске игре и др. јавне приредбе. У Скаулов а. у Риму могло стати 80 000 гледалаца. За време царева а. зидани од скупоценог камена и богато украшавани. У ант. доба подигнуто око 300 а. Има више очуваних; међу њима најпознатији Флавијев а. или Колосеум у Риму, у који могло да стане 50 000 људи; на тлу Југосл. постојали у Солину код Сплита и Стобима код Градског.

АМФИТЕАТРОВ Александар (1862.-1923.), талентовани рус. фељтонист и романсијер; у својим романима даје слику друштв. живота и расположења крајем 19. в. Гл. дела: Људи осамдесетих година, Сестре, Марија Лусјева; познат и као драмски писац: Валови.

АМФИТРИОН, Алкејев син и Алкменин муж, краљ у Тиринту. Плаут написао комедију А.; по угледу на њега и Молијер.

АМФИТРИТА, морска богиња код Грка, Нерејева кћи и Посејдонова жена.

АМФОЛИТИ, једињења (нпр. амино-киселине) која, растворена у води, реагују и као базе и као киселине.

АМФОРА (грч.), ант. суд за течност са 2 дршке узаним грлићем и често шиљатим дном; прављена од печене земље или метала.

АМФРИЗА, р. у Тесалији, на чијим обалама Аполон чувао Адметова стада.

АМХАРА, вел. покрајина у ј. Етиопији, и. од јез. Цана. Амхарски језик, амариња, раније језик ј. Етиопије; данас гл. етиопски језик.

АМШАСПАНДИ, амеша спентас, 7 бића које је створио Ормузд. Присуствовали стварању света који сад бране од Ариманових присталица Дарванда.