Свака вода има брода

* * *


Свака вода има брода

Свака вода има брода,
Ибар вода брода нема,
све је камен до камена,
у камену ран босиљак,
на камену бела вила, 5
русе косе разрусила,
бело лице нагрдила.
Питале је другарице:
„Што си тако, бела вило,
што си тако, друго наша, 10
што си косе разрусила,
бело лице нагрдила?"
Проговара бела вила:
„Ој богами, другарице,
имала сам једну сеју, 15
у петак је испрошена,
у суботу одведена,
у недељу абер стиже:
сеја ти је на умрлу.
А ја одох да обиђем, 20
али сеја под покровом;
виш главе јој два девера,
според срца две свекрве,
според ногу две заове,
чудну песму попевају: 25
’Ој, босиљче, ран босиљче,
у петак те посејасмо,
у суботу сав изниче,
у недељу већ увену!’"

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомене

  • 1866, II, стр. 486.
  • Послао Вас[илије] Јанковић, учитељ
  • Народне песме бр. XXXIII

Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1985., стр. 71.
  • Крњевић Хатиџа, Антологија народних балада, Српска књижевна задруга, Београд, 1978., стр. 156