Садих јелу на камену

* * *

[Садих јелу на камену]

Садих јелу на камену,
на камену крај обале,
а остави младо Јелче,
виту јелу, да ми чува.
Ја отидох на далеко, 5
на далеко, преко мора,
и не дођо’ за годину.
Младо Јелче књигу пише:
„Дођи, дођи, млад Јоване,
јела ти се при’ватила, 10
вите гране распустила,
по врху је сунце греје,
по средини пчеле зује,
у корен је вода бије.
Туј ми моме платно беле, 15
па све тебе помењују,
све у мене поглеђују.
Дођи драги, дођи душо,
зај’дно јелу да чувамо!

---

Напомена

Из нишевачког Поморавља.

Референце

Извор

• Михаило Ст. Ризнић, Седељке, један народни обичај из источне Србије, Браство, књ. VI, Београд 1894, стр. 106.