Саво и Турски цар
0001 Прошеташе два господичића
0002 По Стамболу граду бијеломе,
0003 Једно паша Омер Ћехаићу,
0004 А друго је Ћупрелијћ везире;
0005 Шетају се, разговарају се,
0006 Но да рече Ћуприлијћ везире:
0007 „Чу ли, пашо, Омер-Ћехаићу!
0008 „Чудан ли сам шићар уходио:
0009 „Покрај мора баш у гори Светој,
0010 „Видио сам цркву Филиндара,
0011 „А каква је, милу Богу фала!
0012 „Покривена ћемером од злата,
0013 „Поткићена срмом и бисером,
0014 „Подизана златном трепетљиком,
0015 „А по њој су диреци од злата;
0016 „Све од злата крсти и иконе;
0017 „У њу сједи триста калуђерах,
0018 „Међу њима калуђере Саво,
0019 „И више њих пет стотин’ ђаковах,
0020 „Гологлави дворе господаре.
0021 „Да ли ти је, пашо, погледати,
0022 „Млого ли је злата црковнога!
0023 „Да окупи царе три табора,
0024 „Да их води Светој гори ломној,
0025 „Да похара цркву Филиндара,
0026 „Да растопи крсте и иконе
0027 „И велике црковне закладе,
0028 „А да слије млоге пиштојлије,
0029 „Да потурчи калуђера Сава,
0030 „Да га метне вељега везира;
0031 „Да потурчи триста калуђерах,
0032 „Да су њему триста сератлијах;
0033 „Да потурчи пет стотин’ ђаковах,
0034 „Да су њему млоге тевабије;
0035 „Да потурчи пребијелу цркву,
0036 „Да у по ње огради џамију,
0037 „А по ње пандурицу кулу,
0038 „Да пандури из ње од кавурах!”
0039 Рече паша Омер Ћехаићу:
0040 „А пасај се, Ћупрелијћ везире!
0041 „И пријед су цари настајали,
0042 „Па се цркве харале нијесу;
0043 „Не смијемо цркви ударити,
0044 „Ведро би се небо проломило,
0045 „А пануло студено камење,
0046 „Побило би Турке без хесапа.
0047 „Има црква добра чувадара,
0048 „По имену калуђера Сава,
0049 „Који јаше коња дебелога,
0050 „Око њега триста калуђерах,
0051 „Сваки носи свијетло оруже,
0052 „А да цркву од Тураках бране.
0053 „А јеси ли стимава’, везиру,
0054 „Какова је Светогорска црква?
0055 „Сја јој куба међу градовима,
0056 „Ка’ даница међу звијездама;
0057 „А на кубу златни барјак сјаше,
0058 „А под барјак црни змају спаше,
0059 „К Стамболу је главу обрнуо,
0060 „Те он живе Турке прождираше.”
0061 С том давијом у цара пођоше,
0062 И давију цару изнесоше;
0063 Цар давију паши не прифата,
0064 Но везиру прифати давију,
0065 И велику војску окупио,
0066 Поведе је Светој гори малој
0067 Ниже цркве поставио табор,
0068 Па је царе оправио слуге
0069 У бијелу цркву Филиндара,
0070 Да доведу калуђера Сава,
0071 Да доведу њему под шатору.
0072 И цареве отидоше слуге,
0073 Уљегоше у бијелу цркву,
0074 Ту нађоше калуђера Сава,
0075 Око њега триста калуђера
0076 А ђе поју Божу латурђију;
0077 Но из цркве изљегоше Турци,
0078 Док се закон изврши хришћански,
0079 И изљезе калуђере Саво,
0080 Па му царске слуге говориле:
0081 „Хајд’ овамо, калуђере Саво!
0082 „За тебе је царе оправио,
0083 „Да отидоше њему под шатору;
0084 „Ево царе под бијелом црквом
0085 „Довео је три табора војске.”
0086 Но да рече калуђере Саво:
0087 „Ко је на то цара научио,
0088 „Живијех се муках намучио!”
0089 Па скочио од земље на ноге,
0090 На дората усједе својега,
0091 Па отиде цару под шатору;
0092 Цареве су слуге излазиле,
0093 Под Савом су коња прифатиле,
0094 Он уљезе цару под шатору,
0095 Па је с царем Саво говорио:
0096 „Збори, царе, што си поручио?”
0097 Цар је Саву ријеч бесједио:
0098 „Холи ми се, Саво, потурчити,
0099 „Да те ставим вељега везира?
0100 „И потурчи триста калуђерах,
0101 „Да су тебе триста сератлијах;
0102 „Па потурчи пет стотин’ ђаковах,
0103 „Нека су ти силне тевабије;
0104 „А да узмем крсте и иконе,
0105 „И да узмем црковне закладе,
0106 „Па да слијем пушке пиштојлије,
0107 „Да дарујем триста сератлијах
0108 „И пет стотин’ младих тевабијах;
0109 „Потурчићу пребијелу цркву,
0110 „У по ње ћу оградит’ џамију,
0111 „А у по ње пандурицу кулу,
0112 „Да пандуриш, Саво, од кавурах.”
0113 Саво му је таде говорио:
0114 „Куд те, царе, сила занијела?
0115 „Јеси ли се царе, помамио?
0116 „Не могу се, царе, потурчити:
0117 „Ја пред собом имам старијега.
0118 „За то ћу те, царе, научити:
0119 „Ти окупи хоџе и кадије,
0120 „И дервише Турске књижевнике,
0121 „Па узмите Турскога мусафа,
0122 „Те молите Бога за три дана,
0123 „Ако би ви мобу прифатио,
0124 „Да заигра на истоку сунце,
0125 „Да се двије састану планине,
0126 „Џин-планина и Анадолија;
0127 „И да провре испод манастира;
0128 „А да провре испод манастира,
0129 „Таде ћу се царе потурчити,
0130 „И вас ћу ти хатар навршити.”
0131 Па ондолен коња узјахао,
0132 И отиде у бијелу цркву.
0133 Цар окупи хоџе и кадије,
0134 И дервише Турске књижевнике,
0135 Те мусафа на руке узеше,
0136 Бога моле Турци за три дана,
0137 Докле им се досадило бјеше,
0138 Па мусафа на земљу бачише.
0139 Таде вика калуђере Саво:
0140 „Стани мало, царе Стамболија!
0141 „Е ћу се ја Богу помолити.”
0142 Па окупи триста калуђерах
0143 И пет стотин’ лудијех ђаковах;
0144 Поскидаше капе камилајке,
0145 И просуше до паса вијенце,
0146 А узеше крсте и иконе
0147 И велике књиге еванђеља,
0148 Те се моле Богу три сахата,
0149 Док се крсти земљи поклонише,
0150 Из иконах сузе ударише,
0151 А заигра на истоку сунце,
0152 И двије се састају планине:
0153 Џин-планина и Анадолија;
0154 А и провре вода из камена,
0155 Она провре испод манастира,
0156 Да не мине коња ни јунака;
0157 Ведро бјеше, те се наоблачи,
0158 Из облаках тихо роса нађе,
0159 Из ње пада студено камење,
0160 Оно бије по таборах Турке,
0161 Не утече друга никаквога.
0162 Ни да каже, како с’ погинули,
0163 Осим паша Омер-Ћехаићу,
0164 И шњим бјежи царе Стамболија,
0165 Побјегоше у бијелу цркву.
0166 Ћаше Саво цара покрстити,
0167 Но се боји цркви Филиндару,
0168 Да му царе хилу не учини.
0169 Добар прилог царе уписао,
0170 Да га даје цркви на годину
0171 О честиту дану Митровоме:
0172 По сто оках воска топљенога.
0173 То је било, истина је, кажу.
0174 Сачувај ни, Боже, господара!
Избор
уреди- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 54-58.