Руку ми даде

Мило Јововић

Руку ми даде и срце твоје,
Сада си моја, то добро знам;
Ал још је немир у срце моје,
Још је у огњу, још је у плам.

Та твоја рука и срце драго,
Истина, да је најљепши дар;
Ал твоју љубав и твоје благо
Постићу само пред свети олтар.

Још мало дана, сретан ћу бити;
Ал ти су дневи предуги, вај!
Кад ће нам' чела вјенац да клати,
Кад нашој тузи бити ће крај.

Руку ми даде и срце твоје,
Сада си моја, то добро знам;
Ал још је немир у срце моје,
Још је у огњу још је у плам.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

У Бару (Црна Гора), 1895., Мило Јововић, „Словански свет “, број 4., у Трсту, 26. јануара 1895., стр. 31.