* * *
Росанда ђевојка и дели Радивој
Гором шета дели Радивоје,
Гором шета, с гором разговара:
„Још се, горо, оженио нисам.
Ја се јадан ни женити нећу,
Док не узмем Росанду ђевојку.“ 5
Он мишљаше, нико не чујаше.
То зачула браћа Росандина,
Од камена начињаше кулу
И на кули деветера врата
И десета од челика љута, 10
Затворише Росанду ђевојку.
Бога моли Росанда ђевојка:
„Дај ми, Боже, илинске громове,
Да разломим од камена кулу
И на кули деветеро врата 15
И десета од челика љута,
Да ја виђу дели Радивоја,
Да л' и сада добра коња вода,
Да ли носи везено јаглуче,
Везла сам га три године дана, 20
У њему ми очи остануле.“
Молила се и умолила се,
Бог јој даде илински громове,
Разломише од камена кулу,
То изађе Росанда ђевојка, 25
Одведе је дели Радивоје.
|
|
Извор
Дејан Томић, „Српске народне песме“, Нови Сад, 1999.
