Растанак с драгом
Растанак с драгом Писац: Јован Грчић Миленко |
Бледо вече задрхтало
У зеници ока твога,
Тужну звезду изазвало,
Сузу ока стидљивога,
Да нацрта лет.
Сетна си ми, моја ’рано!
Срце ти је расплакано...
О, па с чега тако страда
Да ми бледиш данас млада
К’о без росе цвет?
Ја те питах тако вајно.
Ти не шану ништа, сетна.
Недарце ти уздисајно
И усташца непокретна
Затајаше глас.
Ал’ кад пођох, смиље моје.
Један стисак руке твоје
Каз’о ми је много, много.
О, па кад би и сад мог’о
Да усрећи нас!
У Бечу, из »Зоре«
Извор
уредиЈован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 45-46
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.
|