Расло дрво тополово,
У њему је гњездо соколово,
И у гњезду сиви соколићи,
Сокол лети па ги лепо рани.
Оно што је дрво тополово, 5
И што му је гњездо соколово?
— Газда ми је дрво тополово,
Соколићи то су мили гости,
А што сокол лети па ги рани,
Тој су слуге нашег господара. 10
Певач и место записа
Референце
Извор
Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 60.