[Рани мајка ћерку и пасторку]
Рани мајка ћерку и пасторку;
Заједно им руво саложила,
Заједно их младе удавала!
Ћерку даде Сењу бијеломе,
А пасторку у мудре Латине. 5
Књигу пише стара мила мајка,
Књигу пише Сењу бијеломе:
„Драга пријо, од Сења госпоја,
Је ли здрава јединица моја,
Је л вам мало рува донијела?” 10
Отписује од Сења госпоја:
„Није здрава јединица твоја,
Није мало рува донијела,
Ал је мало ћуди и памети;
Када пјева дворе подиљује, 15
Свекрвици кревет побурала,
А дјеверу косе помрсила,
Заовици везак покварила!”
Књигу пише стара мила мајка,
Књигу пише у мудре Латине: 20
„Драга пријо, латинска госпоја,
Је л вам здрава пасторчица моја,
Је л вам мало рува донијела?”
Одговара Латинка госпоја:
„Јесте здраво пасторчица твоја, 25
Није мало рува донијела,
Још је више ћуди и памети;
Када пјева, дворе повисује,
Свекрвици кревет настерала,
А дјевсру косе начешљала, 30
Заовици везак отпочела!”
